Tenderi BLOG

VAŽNO ZA PONUĐAČE I ZA NARUČIOCE PROBLEMI U RADU PORTALA JAVNIH NABAVKI

Pristupom Portalu javnih nabavki i može se uočiti na  CRVENOJ POZADINI, za sve učesnike u postupcima javnih nabavki, važno OBAVEŠTENJE:

„Problemi u radu Portala

Obaveštavamo vas da su zbog otežanog rada Portala javnih nabavki, sva otvaranja ponuda zakazana za 31. maj 2023. godine do 10 časova, blokirana. S tim u vezi, naručioci su dužni da u ovim postupcima javnih nabavki postupe u skladu sa odredbama člana 87. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, broj 91/19).“

Nesporna je dužnost naručioca utvrđena članom 87.stav 1 tačka 3) ZJN, da produži rok za podnošenje prijava ili ponuda, ako Portal javnih nabavki nije bio dostupan u toku perioda od četiri sata pre isteka roka za podnošenje prijava ili ponuda. Istim članom Zakona propisano je da je naručilac dužan da produži rok za podnošenje prijava ili ponuda za najmanje četiri dana, i da je dužan da o produženju roka pošalje na objavljivanje ispravku- obaveštenje o izmenama ili dodatnim informacija.

Nedostupnost Portala tokom roka za podnošenje ponuda postoji kad tokom perioda od četiri sata pre isteka roka za podnošenje ponuda Korisnik Portala nije u mogućnosti da:

1) priloži bilo koji dokument e-Ponude u skladu sa uslovima i ograničenjima iz tačke 4. ovog uputstva ili

2) kreira ili priloži obrazac e-Ponude ili

3) podnese e-Ponudu.

Kako postupiti kada uočite probleme u radu Portala?

Nedostupnost Portala, bez odlaganja prijavljuje se Kancelariji za javne nabavke.

Zainteresovani privredni subjekti prijavljuju:  da nisu u mogućnosti da prilože dokumenta koja čine ponudu, da kreiraju ili prilože obrazac ponude ili da podnesu ponudu.

Naručioci prijavljuju: ako nakon isteka 30 minuta od roka određenog za otvaranje ponuda nije u mogućnosti da preuzme sve e-Ponude i njihove delove sa Portala

Iskustva iz prakse , po ovom pitanju:  uvid u Rešenje Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki  br. 4-00-74/2023 i  Rešenje br. 4-00-214/2023, kojim su usvojeni  zahtevi za zaštitu prava.

Republička komisija nije mogla zaključiti da je došlo do nedostupnosti Portala javnih nabavki tokom roka za podnošenje ponuda na način da zainteresovani privredni subjekti nisu bili u mogućnosti da prilože dokumenta koja čine ponudu, da kreiraju ili prilože obrazac ponude ili da podnesu ponudu. S obzirom na navedeno Republička komisija je konstatovala da u konkretnom slučaju nije utvrdila da je naručilac imao zakonski osnov da u postupku javne nabavke u kojem je istekao rok za podnošenje ponuda određen u javnom pozivu, a u odnosu na koji nije utvrđena nedostupnost Portala javnih nabavki  za podnošenje ponuda, na dan isteka roka za podnošenje ponuda, u smislu tačke 18. Uputstva, produži rok za podnošenje ponuda sa pozivom na pravila postupka utvrđena članom 87.stav 1. tačka 3) i stav 5 ZJN.

*********

PRAVNI OSNOV:

Uputstvom za korišćenje Portala javnih nabavki („Sl. Glasnik RS“ br. 93/2020), utvrđena su pravila koja se primenjuju u slučajevima da tokom postupka javne nabavke može da nastupi nedostupnost Portala zbog tehničkih ili drugih razloga.

Tačkom 17.stav 1. Uputstva propisano je da nedostupnost Portala ne utiče na početak i tok rokova u postupku javne nabavke, osim kad nedostupnost Portala nastupi: 1) tokom roka za podnošenje ponuda ili 2) tokom otvaranja ponuda.

Tačkom 18. Uputstva propisano je: da nedostupnost Portala tokom roka za podnošenje ponuda postoji kad tokom perioda od četiri sata pre isteka roka za podnošenje ponuda Korisnik Portala nije u mogućnosti da: 1) priloži bilo koji dokument e-Ponude u skladu sa uslovima i ograničenjima iz tačke 4. ovog uputstva ili 2) kreira ili priloži obrazac e-Ponude ili 3) podnese e-Ponudu. Takođe je propisano da nedostupnost Portala, korisnik Portala bez odlaganja prijavljuje Kancelariji za javne nabavke. Po prijemu prijave, Kancelarija proverava korisničku prijavu bez odlaganja, te da u slučaju utvrđivanja nedostupnosti Portala, Kancelarija bez odlaganja: 1) obaveštava o nedostupnosti putem elektronske pošte zainteresovane privredne subjekte i naručioce u postupku javne nabavke, bez otkrivanja identiteta podnosioca prijave; 2) Objavljuje obaveštenje o nedostupnosti na internet stranici Kancelarije ili na Portalu, ukoliko se nedostupnost odnosi na više postupaka javnih nabavki istovremeno.

Izuzetno, ako se nedostupnost portala otkloni u roku kraćem od sat vremena od prijema prijave i ako je od otklanjanja preostalo najmanje dva sata do isteka roka za podnošenje ponuda, smaraće se da nedostupnost nije ni nastupila.

 Ako se utvrdi nedostupnost Portala, rok za podnošenje ponuda ne teče dok se nedostupnost ne otkloni.

Nakon otklanjanja nedostupnosti Portala, Kancelarija bez odlaganja: 1) obaveštava o dostupnosti Portala putem elektronske pošte zainteresovane Korisnike Portala u postupku javne nabavke i 2) objavljuje obaveštenje o dostupnosti  Portala na internet stranicama Kancelarije i na Portalu, ukoliko se nedostupnost odnosi na više postupaka istovremeno.

Nakon prijema obaveštenja o dostupnosti Portala, naručilac produžava rok za podnošenje ponuda za najmanje četiri dana.

Tačkom 19. Uputstva propisano je da: ako naručilac nakon isteka 30 minuta od roka određenog za otvaranje ponuda nije u mogućnosti da preuzme sve e-Ponude i njihove delove sa Portala, navedenu nemogućnost bez odlaganja prijavljuje Kancelariji, pri čemu nemogućnost iz stava 1. ove tačke ne utiče na obavezu članova komisije za javnu nabavku da sprovede radnje na postupku otvaranja ponuda koje su propisane odredbama podzakonskog akta koji uređuje postupak otvaranja ponuda. Ukoliko proceni da se otvaranje e-Ponude putem Portala ne može sprovesti istog dana koji je bio određen za otvaranje ponuda, Kancelarija utvrđuje nedostupnost Portala i bez odlaganja o nedostupnosti Portala obaveštava putem elektronske pošte ponuđače i članove komisije za javnu nabavku ili lice koje sprovodi javnu nabavku .

U slučaju utvrđene nedostupnosti Portala, Postupak otvaranja e-Ponuda putem Portala se zaustavlja dok se nedostupnost ne otkloni.Postupak otvaranja e-Ponuda putem Portala automatski se nastavlja nakon otklanjanja nedostupnosti Portala.

Nakon otvaranja e-Ponuda, Portal formira zapisnik o otvaranju e-Ponuda i automatski elektronskim putem stavlja na raspolaganje naručiocu i svim ponuđačima, čime se postupak otvaranja ponuda putem Portala završava.

Ako se nedostupnost Portala otkloni na isti dan kad je primljena prijava, smatraće se da nedostupnost nije nastupila.

Za sve korisnike  Portala javnih nabavki važno je,  da pri korišćenju Portala javnih nabavki u slučaju otežanog rada Portala, postupaju po  Uputstvu za korišćenje Portala.,

Autor teksta-Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

OBAVEZA ENERGETSKOG OZNAČAVANjA PROIZVODA KOJI UTIČU NA POTROŠNjU ENERGIJE

Od 1. maja 2023. godine, primenjuje se Uredba o energetskom označavanju proizvoda koji utiču na potrošnju energije.

Sadržina ove Uredbe, značajna je u postupcima javnih nabavki, kako za ponuđače (isporučioce proizvoda) tako i za naručioce.

Naručioci pripremaju dokumentaciju i svoju potrebu definišu tehničkom specifikacijom kako je to propisano odredbama Zakona o javnim nabavkama.

Tehničkom specifikacijom kada se nabavljaju dobra koja utiču na potrošnju energije ili se ta dobra ugrađuju pri izvođenju radova ili vršenju usluga naručilac određuje tražene karakteristike  dobara, koje zadovoljavaju njegove potrebe, kao što su nivo uticaja na životnu sredinu i klimatske promene, rešenje za sve zahteve u vezi sa ocenjivanjem usaglašenosti, performanse, upotreba proizvoda, bezbednost ili dimenzije, zahtevi za proizvod u pogledu naziva pod kojim se proizvod prodaje, terminologija, simboli, ispitivanje i metodi u svakoj fazi životnog ciklusa dobra i postupci ocenjivanja.

Ponuđači pripremaju ponudu na osnovu konkursne dokumentacije, a po otvaranju ponuda komisija za konkretnu javnu nabavku vrši pregled i stručnu ocenu ponuda na osnovu uslova i zahteva iz dokumentacije o nabavci i sačinjava izveštaj o postupku javne nabavke.

U skladu sa odredbama Uredbe o energetskom označavanju proizvoda koji utiču na potrošnju energije, a koja se primenjuje od 1. maja 2023. godine, pri izradi tehničke specifikacije naručioci su dužni da zahtevaju – da su sa energetskim oznakama  dobra koja se nabavljaju, a utiču na potrošnju energije.

Obaveze isporučioca proizvoda, i prodavca u pogledu energetskog označavanja proizvoda, primenjuje se na dobra – proizvode koji utiču na potrošnju energije. Označavanje se odnosi na sadržaj energetske oznake, njenog ispravnog postavljanja i tačnosti podataka na oznaci i druge uslove kojima se obezbeđuje primena zahteva energetskog označavanja za proizvode koji utiču na potrošnju energije.

Ova uredba ne primenjuje se na proizvode  koji se na tržištu prodaju kao polovna roba, osim ako su iz uvoza i na sredstva za prevoz ljudi ili robe.

Isporučilac proizvoda je u obavezi da uz svaku pojedinačnu jedinicu proizvoda koji se stavlja na tržište ili pušta u rad priloži, bez naknade, tačnu štampanu energetsku oznaku, kao i listu sa podacima na srpskom jeziku, u skladu sa ovom uredbom i odgovarajućim tehničkim propisom.Ako uz proizvod koji se stavlja na tržište ili pušta u rad nisu priložene tačna štampana energetska oznaka i lista sa podacima na srpskom jeziku, isporučilac ima obavezu da štampanu energetsku oznaku i listu sa podacima dostavi prodavcu brzo i bez naknade, u roku ne dužem od pet radnih dana od dana prijema zahteva prodavca.

Izuzetno tehničkim propisom može biti određeno da se energetska oznaka štampa na pakovanju proizvoda.

Isporučilac proizvoda je dužan da obezbedi tačnost podataka na energetskoj oznaci i u listi sa podacima i da, na zahtev organa tržišnog nadzora, obezbedi dostupnost tehničke dokumentacije koju je za proizvod sačinio proizvođač.

Deo tehničke dokumentacije koji sadrži uputstvo za upotrebu mora biti na srpskom jeziku.

Prodavac koji uz proizvod nije dobio energetsku oznaku odnosno listu sa podacima u štampanom obliku, zahteva od isporučioca da mu ih dostavi.

 Isporučilac i prodavac imaju obavezu:

• da navedu klasu energetske efikasnosti proizvoda i raspon klasa energetske efikasnosti sa energetske oznake u vizuelnom oglasu ili u tehničkom promotivnom materijalu za određeni model proizvoda u skladu sa tehničkim propisom koji se odnosi na tu vrstu proizvoda, naročito u slučaju daljinske trgovine;
• da bez odlaganja preduzimaju potrebne mere u cilju otklanjanja neusaglašenosti proizvoda sa zahtevima ove uredbe i odgovarajućeg tehničkog propisa, samoinicijativno ili na zahtev organa tržišnog nadzora, naročito u slučaju kada proizvod pri proveri prelazi dozvoljena odstupanja;
• da na proizvode na koje se primenjuju tehnički propisi ne stavljaju i u vezi sa njima ne prikazuju druge oznake, znakove, simbole ili natpise koji nisu u skladu sa zahtevima ove uredbe i odgovarajućeg tehničkog propisa i koji bi doveli u zabludu ili zbunili kupca u pogledu potrošnje energije ili drugih resursa tokom upotrebe proizvoda;

Ako postoji ekvivalentni model za određeni model proizvoda, proizvođač u tehničkoj dokumentaciji, odnosno u izveštaju o ispitivanju energetske efikasnosti, navodi sve modele na koje se taj izveštaj odnosi.

Ako se utvrdi da određeni model proizvoda nije usaglašen sa zahtevima u pogledu energetskog označavanja, mere otklanjanja neusaglašenosti primenjuju se i na sve ekvivalentne modele tog modela proizvoda.

Detaljno: Uredba o energetskom označavanju proizvoda koji utiču na potrošnju energije (Službeni glasnik RS 21/23) od 17.03.2023. godine

Danom početka primene ove uredbe prestaje da važi Uredba o vrstama proizvoda koji utiču na potrošnju energije za koje je neophodno označavanje potrošnje energije i drugih resursa („Službeni glasnik RS”, br. 92/13, 80/16 i 41/21).

Slađana Ratinac Blagojević, stručni konsultant za javne nabavke

PROMENA PONUĐENE CENE NAKON ISTEKA ROKA ZA PODNOŠENjE PONUDA

U postupku javne nabavke ponuđač je dostavio ponudu tako što je ukupnu cenu bez PDV-a i ukupnu cenu sa PDV-om upisao u obrascu ponude, obrascu strukture cena i obrascu modela ugovora.

Po isteku roka za podnošenje ponuda ponuđač je dostavio dopis naručiocu kojim ga obaveštava  da je na ponuđenu ukupnu cenu odobrio popust od 5%, čiji sastavni deo je i  novi korigovani obrazac strukture cena. Naručilac je kao konačnu cenu ponuđača prihvatio cenu sa obračunatim popustom od 5% i ugovor dodelio njemu. Iz radnji ponuđača može se utvrditi da je po isteku roka za podnošenje ponuda menjao sadržinu ponude.

Članom 135. stavom 2. ZJN propisano je ponuđač može da podnese samo jednu ponudu. Podneta ponuda izabranog ponuđača sa novim „Obrascem strukture cena“ na osnovu kojeg se može utvrditi da je ponuđena cena manja za 5% od ukupne vrednosti ponude bez PDV-a, date u obrascu strukture cena dostavljenom uz ponudu, predstavlja nedostatak usled kojeg nije moguće utvrditi stvarnu sadržinu ponude u smislu člana 144. stava 1. tačke 6. ZJN i ne može biti osnov za pravilnu primenu kriterijuma „cena“.  Smatramo da  ovakav nedostatak onemogućava da se sa sigurnošću utvrdi koju cenu izabrani ponuđač je ponudio, budući da je u dokumentima priloženim u ponudi dostavio dva obrasca strukture cena u kojima su prikazana različite cene.

Cena data u novom „korigovanom“ obrascu strukture cena se razlikuje od cene date u modelu ugovora što dokazuje da je ponuđena cena nejasna i dvosmislena.  Članom 135. stavom 3 .ZJN propisano je da u roku za podnošenje ponuda ponuđač može da izmeni dopuni, ili opozove svoju ponudu na način na koji je podneo osnovnu ponudu. Ovaj ponuđač je izmenu ponude izvršio na način koji je suprotan načinu na koji je podneo osnovnu ponudu.

Republička komisija za zaštitu prava je u rešenju br. 4-00-364/2022 od 16.06.2022. godine zauzela stav da je u fazi stručne ocene ponuda naručilac bio dužan da primenom kriterijuma za dodelu ugovora „ cena“ predmetnu ponudu rangira kao ekonomski najpovoljniju uzimajući u obzir njenu sadržinu u delu iskazane cene u momentu otvaranja ponuda, a koji podatak je naveden u Zapisniku u otvaranju ponuda. Takođe, je zauzela stav da ponuda ne može biti ocenjena kao neprihvatljiva jer se na osnovu njene sadržine  može utvrditi stvarna sadržina ponude,  a sve sa obrazloženjem da je izabrani ponuđač u roku za podnošenje ponuda podneo ponudu čija sadržina je bila jasna i koja nije izmenjena, dopunjena ili opozvana na način na koji je podneo osnovnu ponudu u roku za podnošenje ponuda.

Smatramo da je ponuda izabranog ponuđača neprihvatljiva i da ista u ponovnoj fazi stručne ocene ponuda nije mogla biti predmet ocenjivanja jer se iz dostavljene ponude ne može utvrditi stvarna sadržina ponude, kao i da ponudu koja sadrži dva obrasca strukture cena nije moguće uporediti sa ponudama drugih ponuđača.

Autor teksta-Stanica Antelj, diplomirani pravnik ,sertifikovani službenik za javne nabavke

DA LI PONUĐAČ SNOSI POSLEDICE ZBOG GREŠAKA IMAOCA JAVNIH OVLAŠĆENJA?

U postupku javne nabavke naručilac je zahtevao da ponuđač dokaže da u poslednjih godinu dana računajući od dana objavljivanja javnog poziva nije bio u blokadi. U izjavi o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta ponuđač je potvrdio da nije bio u blokadi i kao dokaz naveo javno dostupne podatke – pretraživanje dužnika u prinudnoj naplati koji su dostupni na internet stranici Narodne banke Srbije. U fazi stručne ocene ponuda naručilac je utvrdio da je ponuđač bio u blokadi i to jedan dan, a da ponuđač o tome nije imao saznanja. Sa ovom informacijom upoznao se prvi put kroz sadržinu Odluke o dodeli ugovora, kojom je njegova ponuda odbijena kao neprihvatljiva.  Od Narodne banke Srbije je dobio informaciju da je račun blokiran na osnovu akta javnog izvršitelja kao nosioca javnih ovlašćenja u postupku izvršenja. Ponuđač je dug na osnovu izvršne isprave izmirio i o tome obavestio javnog izvršitelja koji nije obustavio izvršni postupak već isti sproveo.  Na zahtev ponuđača javni izvršitelj se obratio Narodnoj banci Srbije i na osnovu zaključka o obustavi postupka i dokaza da je dug koji je bio predmet izvršenja izmiren zahtevao brisanje podataka o prinudnoj naplati iz registra koji vodi Narodna banka Srbije. Ocenom dostavljenih dokaza Narodna banka Srbije je utvrdila da je javni izvršitelj kao nosilac javnih ovlašćenja načinio grešku zbog koje štetne posledice ne može da snosi privredni subjekt i izvršila brisanje podataka o prinudnoj naplati.  U registru dužnika u prinudnoj naplati evidentirano je da ponuđač kao privredni subjekt nema evidentirane podatke o broju dana nelikvidnosti u poslednjih 5 godina.

Odlukom o dodeli ugovora njegova ponuda je odbijena kao neprihvatljiva. Ponuđaču je pričinjena šteta radnjama nosioca javnih ovlašćenja. U postupku zaštite prava koji je pokrenut ponuđač je dokazao da je njegova ponuda prihvatljiva. Republička komisija za zaštitu prava je rešenjem br. 4-00-811/2022 od 22.12.2022. godine usvojila zahtev za zaštitu prava. U postupku odlučivanje cenila je da ponuđač nije imao saznanja o evidentiranju broja dana blokade, da je dug koji je bio predmet izvršenja izmiren, da je ponuđač obavestio javnog izvršitelja o uplati duga  i  dostavio dokaz, da je nalogom javnog izvršitelja blokiran račun ponuđača od strane Narodne banke Srbije, da je se javni izvršitelj obratio Narodnoj banci Srbije sa zahtevom za ispravku greške, da je Narodna banka Srbije ispravila grešku i da je pretragom javno dostupnih podataka utvrđeno da ponuđač nije bio u blokadi u poslednjih 5 godina.

Ocena dokaza od strane Republičke komisije za zaštitu prava u predmetnom postupku javne nabavke je u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i Zakonom o opštem upravnom postupku. Ponuđači ne mogu da snose štetne posledice zbog grešaka u radu imaoca javnih ovlašćenja.

Javni izvršitelj je lice koje vrši javna ovlašćenja poverena Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Imaoci javnih ovlašćenja sami odgovaraju za štetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuju fizičkim i pravnim licima u vršenju poverenih poslova. Svaka šteta pričinjena privrednim subjektima ima za osnov pokretanje sudskog postupka radi naknade štete koja je pričinjena greškama u radu imaoca javnih ovlašćenja.

Autor teksta-Stanica Antelj, diplomirani pravnik ,sertifikovani službenik za javne nabavke

DA LI PODNOSILAC ZAHTEVA ZA ZAŠTITU PRAVA IMA PRAVO DA PODNESE VANREDNO PRAVNO SREDSTVO- KOJIM SE ODLUČUJE O ZAKONITOSTI REŠENJA REPUBLIČKE KOMISIJE?

Odluka Republičke komisije za zaštitu prava je konačna. Protiv nje se ne može izjavili žalba ali se može pokrenuti upravni spor u roku od 15 dana od dana dostavljanje odluke podnosiocu zahteva za zaštitu prava. Podnosilac zahteva za zaštitu prava tužbom zahteva od Upravnog suda ocenu zakonitosti donetog rešenja  tuženog organa Republičke komisije za zaštitu prava. Sud tužbu uvažava kao osnovanu ili odbija kao neosnovanu.  Protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke kao vanredni pravni lek propisan Zakonom o upravnim sporovima. 

Vrhovni kasacioni Sud je zahteve za preispitivanje sudske odluke donete u upravnom sporu povodom ocene zakonitosti rešenja Republičke komisije za zaštitu prava, cenio kao nedozvoljene i iste odbacivao, sa obrazloženjem da je Republička komisija o podnetom zahtevu za zaštitu prava odlučivala u svojstvu drugostepenog organa u upravnom postupku i da nisu ispunjeni procesni uslovi propisani članom 49. stav 2. Zakona o upravnim sporovima za podnošenje ovog vanrednog pravnog sredstva.

Smatramo da stav Vrhovnog kasacionog suda nije u skladu sa odredbama Zakona o upravnim sporovima i Ustavom Republike Srbije.

Postupak zaštite prava zasnovan je na načelu dvostepenosti, što podrazumeva da odluku o podnetom zahtevu za zaštitu prava u prvom stepenu donosi naručilac, dok u drugom stepenu odlučuje Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i njene drugostepene odluke podležu sudskoj kontroli u upravnom sporu. Međutim, ukoliko naručilac ne donese rešenje kojim usvaja zahtev za zaštitu prava, već odgovor na zahtev sa kompletnom dokumentacijom dostavi Republičkoj komisiji radi odlučivanja o zahtevu u skladu sa odredbom člana 220. stav 1. tačka 2) Zakona o javnim nabavkama, izostaje odluka naručioca o zahtevu u prvom stepenu, a odluku o zahtevu donosi Republička komisija. Saglasno odredbama člana 228. st. 2. i 3. ZJN , protiv odluke Republičke komisije ne može se izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor. Sledom navedenog, u situaciji kada je predmet upravnog spora ocena zakonitosti odluke Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki kojom je o zahtevu za zaštitu prava odlučeno u prvom i jedinom stepenu, protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda može se podneti zahtev za preispitivanje sudske odluke Vrhovnom kasacionom sudu na osnovu člana 49. stav 2. tačka 3) Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09).

Ovakav stav zauzeo je i Ustavni sud u svojom Odlukama povodom podnetih ustavnih žalbi Už – 10131/2016 od 28.01.2020. godine. Ustavni sud je zauzeo stav da je podnosiocu  ustavne žalbe, odnosno tužiocu u pravnom sporu, odnosno podnosiocu  zahteva za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki povređeno pravo na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Autor teksta-Stanica Antelj, diplomirani pravnik ,sertifikovani službenik za javne nabavke