Vukašin Brnjada, autor sa Tenderi

PRAVNO SREDSTVO PROTIV ODLUKE REPUBLIČKE KOMISIJE ZA ZAŠTITI PRAVA U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI Upravna tužba

Niste zadovoljni Rešenjem Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki ( u daljem tekstu: Rešenje RK) , kojim je okončan postupak zaštite prava. U donetom Rešenju RK, data je pouka o pravnom leku: „Protiv odluke Republičke komisije ne može da se izjavi žalba. Protiv odluke Republičke komisije može da se pokrene upravni spor podnošenjem tužbe Upravnom sudu u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke podnosiocu zahteva.“

Upravni spor, može se pokrenuti protiv upravnog akta koji je donet u drugom stepenu kao i protiv prvostepenog upravnog akta, a u ovom slučaju Rešenja Republičke komisije, je upravni akt protiv koga nije dozvoljena žalba u upravnom postupku.

Zakonom o javnim nabavkama, propisano je:

Odluka Republičke komisije je konačna.
Protiv odluke Republičke komisije ne može se izjaviti žalba.
Protiv odluke Republičke komisije može da se pokrene upravni spor u roku od 15 dana od dana dostave odluke podnosiocu zahteva. Dan kad je Odluka dostavljena preko portala javnih nabavki navedenim licima smatra se danom prijema odluke od strane istih u skladu sa zakonom.

Dakle, u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti Rešenja RK.

Upravni spor se pokreće tužbom.

Tužba se podnosi Upravnom sudu u roku od 15 dana od dana prijema upravnog akta – Rešenja Republičke komisije.

Tužba se predaje nadležnom sudu:

neposredno Upravnom sudu u sedištu suda;
preko pošte preporučeno sa povratnicom;

Imajući u vidu da se odlučuje o zakonitosti konačne odluke organa uprave u tom smislu je tužena strana Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki – organ koji je doneo odluku čije se preispitivanje traži u upravnom sporu.

Prilikom pokretanja upravnog spora, obavezno treba voditi računa o roku za podnošenje tužbe, da li tužbu podnosi ovlašćeno lice za podnošenja tužbe, da li je akt koji se tužbom osporava predstavlja akt o čijoj zakonitosti se odlučuje u upravnom sporu, da je bilo moguće protiv navedenog akta izjaviti žalbu i da ne postoji već pravnosnažna sudska odluka doneta u upravnom sporu o istoj stvari.

Takođe, treba imati u vidu da tužba ima obavezne elemente koji moraju biti sadržani u tužbi, da bi sud mogao da postupa. Ukoliko tužba ne sadrži sve obavezujuće elemente propisane zakonom može biti odbačena. Uz tužbu je zakonom predviđen i obavezan prilog i to – kopije akta protiv koga se tužba podnosi u ovom slučaju Rešenja Republičke komisije.

Radi pravilnog ispunjenja navedenih kriterijuma, po potrebi se angažuje stručna podrška, da bi se zaštitili prava pred Upravnim sudom.

Sud uvek zakonitost osporenog upravnog akta u ovom slučaju Rešenja Republičke komisije, ispituje u granicama zahteva iz tužbe, ali pri tom na ništavost akta posebno vodi računa po službenoj dužnosti.

Treba napomenuti da po pravili tužba ne odlaže izvršenje Rešenja Republičke komisije – upravnog akta protiv koga je podneta.

Na osnovu zahteva tužioca, sud može odložiti izvršenje konačnog upravnog akta kojim je meritorno odlučeno i to do donošenje sudske odluke, ali pod određenim uslovima koji moraju biti ispunjeni da bi sud prihvatio zahtev tužioca i to ako bi izvršenje nanelo tužiocu šteti koja bi se teško mogla nadoknaditi a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća ili nenadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu. Sud o zahtevu odlučuje najkasnije u roku od pet dana od dana prijema zahteva. Napominjemo da u dosadašnjoj praksi nemamo saznanja da su tužioci zahtevali odlaganje izvršenja konačnog rešenja

Ukoliko želite da odložite izvršenje Rešenja Republičke komisije- konačnog upravnog akta a protiv koga ste pokrenuli upravni spor navedeni uslovi moraju biti ispunjeni i dokazani da bi sud iste uvažio i doneo odluku kojom bi odložio izvršenje.

Ako su ispunjeni svi uslovi da sud postupa po tužbi, sud će rešavati na osnovu utvrđenih činjenica na održanoj usmenoj javnoj raspravi (izuzetno pod određenim uslovima može doći do toga da sud ne održi usmenu raspravu). Odluka kojom se okončava upravni spor je presuda. Presudom Upravnog suda se tužba usvaja ili odbija kao neosnovana. Ako sud tužbu uvaži, sud će presudom poništiti osporeni upravni akt u celini ili delimično i vratiti predmet nadležnom organu na ponovno odlučivanje.

Ako bi sud našao da osporeni upravni akt treba poništiti, to može učiniti presudom, navedeno je moguće samo ako priroda stvari to dozvoljava i ako utvrđeno činjenično stanje pruža valjan osnov za to. Takva presuda u svemu zamenjuje poništeno Rešenje Republičke komisije – nepoznato nam je da li je u praksi bilo ovakvih presuda. Navedeno predstavlja spor pune jurisdikcije.

Žalba kao redovno pravno sredstvo nije predviđena protiv odluka upravnog suda.

Zakon o upravnim sporovima propisuje vanredna pravna sredstva i to: ponavljanje postupka i zahtev za preispitivanje sudske odluke.

Dakle, upravni spor je vid sudske kontrole rada organa uprave i ova mogućnost u smislu zaštite prava i interesa može se koristiti kada su za isto ispunjeni zakonski uslovi.

Autor teksta- Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

ŠTA JE NOVO U SISTEMU JAVNIH NABAVKI U SRBIJI

Izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama trebalo bi da dodatno doprinesu povećanju transparentnosti, efikasnosti i ekonomičnosti postupka javnih nabavki, uticaju na životnu sredinu u skladu sa ciljevima definisanim Zelenom agendom za zapadni Balkan, jačanju konkurencije na tržištu javnih nabavki, smanjenju rizika od neregularnosti u sistemu javnih nabavki, kao i u većem stepenu pravne zaštite učesnika u postupcima javnih nabavki, kao i pojačanoj kontroli od strane ovlašćenih institucija u svim fazama postupka.

Nova zakonska rešenja treba da doprinesu podizanju nivoa svesti učesnika u postupcima javnih nabavki od značaja za zaštitu životne sredine, uz primenu ekološkog aspekta u javnim nabavkama, odnosno veći broj zelenih javnih nabavki u odnosu na prethodni period. U tom smislu uvedeno je načelo zaštite životne sredine.

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA

Navedeni zakon objavljen je u Službenom glasniku broj 92/2023, stupa na snagu 4. novembra 2023. godine, a primenjuje se od 1. januara 2024. godine.

Odredbe koje se odnose na registraciju privrednih subjekata i drugih korisnika Portala javnih nabavki primenjuju se od dana stupanja zakona o izmenama i dopunama na snagu, za korisnika koji se prvi put registruju na Portalu, a korisnici koji su registrovani do dana stupanja izmena i dopuna na snagu, u obavezi su da se preregistruju u skladu sa novim odredbama, najkasnije do 31.01.2024. godine.

Izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama odnose se na sledeće:

Uvedeno načelo zaštite životne sredine;
Uvedeno je novo pravilo koje se odnosi na sastav komisije za javnu nabavku po kome je službenik za javne nabavke obavezno član komisije;
Dokazivanja stručnog kapaciteta, statusa tehničkih lica u privrednom subjektu, terminološki je usklađeno sa propisima iz radnog prava;
Propisan je rok od 30 dana u kome je naručilac u obavezi da podnese predlog za pokretanje prekršajnog postupka Kancelariji za javne nabavke, ukoliko privredni subjekt ne dostavi dokaz i izjavu podizvođača da mu je izvršeno plaćanje dospelih potraživanja, u zakonom propisanom roku;
Propisana je obaveza primene kriterijuma za dodelu ugovora koji nije zasnovan samo na ceni, već i kvalitetu, za tačno određene kategorije usluga što će doprineti nabavkama kvalitetnijih usluga intelektualne prirode, kod kojih su kvalitet stručnih kvalifikacija, znanje i stručno iskustvo pružaoca usluga od presudnog značaja za realizaciju ugovora;
Propisan je pravni osnov za donošenje podzakonskog akta od strane Kancelarije za javne nabavke, kojim će biti propisane vrste dobara, usluga i radova za koje su naručioci u obavezi da primenjuju ekološke aspekte pri određivanju tehničke specifikacije, kriterijuma za izbor privrednog subjekta, kriterijuma za dodelu ugovora, ili uslova za izvršenje ugovora o javnoj nabavci, a sve u skladu sa ciljem definisanim važećim dokumentima;
Propisana je odredba kojom je propisan rok u kome je naručilac u obavezi da donese odluku o obustavi postupka;
Propisana je obaveza donošenja nove Odluke o dodeli ugovora prvom sledećem najpovoljnijem ponuđaču, u slučaju da izabrani ponuđač odbije da zaključi ugovor i to bez obzira na vrstu kriterijuma za dodelu ugovora;
Formiranje baze podataka na Portalu javnih nabavki koja pored informacija o svim zaključenim ugovorima nakon sprovedenog postupka javne nabavke i svim izmenama istih, sadrži i podatke o ugovorima / narudžbenicama zaključenim odnosno izdatim u skladu sa članom 27. Zakona o javnim nabavkama, u kome su propisani pragovi do kojih se zakon ne primenjuje, što doprinosi većoj transparentnosti podataka o izmenama ugovora, podataka o dodeljenim ugovorima / izdatim narudžbenicama za nabavke čija je vrednost ispod pragova za primenu zakona, čime se omogućava kontrola zakonitosti trošenja javnih sredstava;
Zakonskom odredbom stvoren je osnov da ministarstvo nadležno za poslove finansija donese podzakonski akt kojim se bliže uređuje vršenje nadzora nad izvršenjem ugovora o javnim nabavkama;
Komisiji za zaštitu konkurencije omogućava se pristup bazi podataka na Portali javnih nabavki za potrebe poslova iz nadležnosti ove komisije;
Uvodi se nov način registracije privrednih subjekata na Portalu javnih nabavki, u cilju sprečavanja zloupotrebe;
Propisana je obaveza u oblasti zaštite prava ponuđača: podnošenje zahteva za zaštitu prava, žalbe i drugih podnesaka u postupku zaštite prava isključivo elektronskim putem, kao i dostavljanje odluke Republičke komisije preko Portala javnih nabavki;
Revidirani su pojedini osnovi za pokretanje prekršajnog postupka i dodati novi;
Stvoren je zakonski osnov da državni organi, nadležni za kontrolu zakonitosti trošenja javnih sredstava, podnose zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka, kada utvrde da su učinjene povrede zakona koje mogu biti osnov prekršajne odgovornosti.

Očekuje se da će navedene izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama doprineti povećanju efikasnosti i transparentnosti postupaka javnih nabavki, a samim tim i povećanju konkurencije u postupcima javnih nabavki. Takođe, očekuje se da će u velikoj meri doprineti povećanju broja zelenih javnih nabavki, što je od značaja kako sa stanovišta zaštite životne sredine , tako i sa stanovišta ispunjenja ciljeva definisanih drugim dokumentima javnih politika. Očekuje se i veći stepen pravne zaštite učesnika u postupcima javnih nabavki, veća kontrola naručilaca prilikom sprovođenja postupaka javnih nabavki, i realizacije zaključenih ugovora i trošenja javnih sredstava.

Autor teksta- Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

ODGOVORNOST U VEZI SA POŠTOVANJEM ROKOVA

ODLUKA O DODELI UGOVORA

Ako pratimo zakonom propisane rokove, sledi: Donošenje Odluke: u roku od 30 dana od isteka roka za podnošenje ponuda, osim ako je naručilac u konkursnoj dokumentaciji odredio duži rok. Objava odluke na Portalu javnih nabavki: u roku od 3 dana od dana donošenja.

ODGOVORNOST U VEZI SA POŠTOVANJEM ROKOVA

Interesantno je pitanje koje se postavlja u vezi sa praksom poštovanja rokova koji se odnose na donošenje i objavljivanje odluke o okončanju postupka javne nabavke i to: Odluke o dodeli ugovora, Odluke o zaključenju okvirnog sporazuma ili Odluke o obustavi postupka i odgovornost naručioca za poštovanje propisanih rokova.

Donošenje odluke o ishodu postupka javne nabavke i objavljivanje iste na Portalu javnih nabavki je jedna od faza sprovođenja svakog postupka javne nabavke. Navedenu odluku, donosi naručilac, odnosno odgovorno lice naručioca na predlog komisije.

Članom 146 stav 3 ZJN propisano je da Odluku o dodeli ugovora naručilac donosi u roku od 30 dana od isteka roka za podnošenje ponuda, osim ako je naručilac u konkursnoj dokumentaciji odredio duži rok.

Donetu odluku o dodeli ugovora, ili zaključenju okvirnog sporazuma, ili o obustavi postupka,naručilac je dužan da objavi na portalu javnih nabavki u roku od tri dana od dana donošenja.

Članom 236 stava 1 ZJN propisano je: novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj naručilac ako:….tačka 11) ne objavi odnosno ne dostavi odluke u skladu sa odredbama ovog zakona (član 146-148).

Članom 146 stav 5 ZJN propisano je da je naručilac dužan da odluku o dodeli ugovora objavi na Portalu javnih nabavki u roku od tri dana od dana donošenja. Takođe, naručilac je dužan da na Portalu javnih nabavki, u roku od tri dana od dana donošenja, objavi Odluku o zaključenju okvirnog sporazuma i odluku o obustavi postupka.

Praksa Republičke komisije po ovom pitanju je sledeća:

Odlučujući po podnetom zahtevu za zaštitu prava Republička komisija, donela je Rešenje br. 4-00239/2023 od 11.05.2023.godine, u kome je zauzela stav: – da je naručilac doneo odluku o dodeli ugovora , te da je donetu odluku istog dana objavio na Portalu javnih nabavki. Zatim Republička komisija konstatuje da u konkretnom slučaju nije učinjen prekršaj naručioca u smislu člana 236 stav 1 tačka 11) ZJN, budući da se isti odnosi samo na neispunjenje obaveze iz člana 146. stav 5) ZJN, dok sama okolnost da odluka o dodeli ugovora nije doneta u roku od 30 dana od isteka roka za podnošenje ponuda, ne predstavlja prekršaj naručioca definisan članom 236. ZJN. Ujedno, Republička komisija ističe da iz okolnosti što predmetna Odluka o dodeli ugovora nije doneta u roku od 30 dana od isteka roka za podnošenje ponuda, ne proizilazi da je podnosilac zahteva zbog navedenog postupanja naručioca pretrpeo štetu, budući da je isti u predmetnom postupku javne nabavke blagovremeno podneo zahtev za zaštitu prava o čijim navodima je meritorno odlučivano donetim rešenjem.(Izvor podataka: javno dostupno Rešenje Republičke komisije- br. 4-00239/2023).

Kako je podneti Zahtev za zaštitu prava, kojim je istaknuta povreda člana 146 stav 3 ZJN, odnosno propust naručioca da donese odluku o okončanju postupka JN u roku od 30 dana kako je propisano članom 146 stav 3 ZJN i konkursnom dokumentacijom, odbijen kao neosnovan jer podnosilac zahteva nije pretrpeo štetu, a pretrpeo je samim tim da mu se ne nadoknađuju troškovi, to se nameće zaključak da je ovakvom praksom dozvoljeno naručiocima da ne poštuju rok koji odredile u konkursnoj dokumentaciji u skladu sa članom 146 stav 3 ZJN, a da su nasuprot tome ponuđači dužni da poštuju sve zakonom propisane rokove i da snose sve posledice propuštanja.

Monitoring – praksa Kancelarije za javne nabavke

Po istom pitanju odlučivano je i u postupku monitoringa: Podnosilac zahteva monitoringa zahtevao je da Kancelarija za javne nabavke izvrši monitoring u vezi sa postupkom javne nabavke u fazi donošenja odluke o obustavi postupka javne nabavke.

Preduzete aktivnosti Kancelarije za javne nabavke po podnetom Zahtevu za vršenje monitoringa:

Postupajući po dostavljenom dopisu, KJN je izvršila uvid u javno dostupne podatke objavljene na Portalu javnih nabavki i tom prilikom utvrdila da je naručilac 17. novembra 2022. godine doneo odluku o obustavi postupka koju je istog dana objavio na Portalu javnih nabavki, čime je postupio u skladu sa članom 146. stav 5. ZJN. Takođe, utvrđeno je da naručilac odluku o obustavi postupka nije doneo u roku određenom u konkursnoj dokumentaciji, kojom je predviđeno da će naručilac odluku o dodeli ugovora ili obustavi postupka doneti u roku od 30 dana od isteka roka za podnošenje ponuda. Iz navedenog proizlazi da je krajnji rok za donošenje odluke bio 19. septembar 2022. godine, imajući u vidu da je otvaranje ponuda sprovedeno 19. avgusta 2022. godine, a da konkursnom dokumentacijom nije određen duži rok za donošenje odluke, shodno članu 146. stav 3. ZJN, u vezi sa navedenom nepravilnosti u postupanju naručioca prilikom sprovođenja postupka javne nabavke, KJN je napomenula da ista odredbama ZJN nije propisana kao prekršaj iz člana 236. ZJN. Naime, članom 236. stav 1. tačkom 11) ZJN propisano je da će se naručilac kazniti novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara, ako ne objavi, odnosno ne dostavi odluke u skladu sa odredbama ZJN (čl. 146-148). Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da prekršaj postoji ukoliko naručilac ne objavi odluku na Portalu javnih nabavki u roku od tri dana od dana donošenja, a ne i ukoliko istu ne donese u roku koji je određen konkursnom dokumentacijom. KJN je obavestila podnosioca zahteva da u konkretnom slučaju nije mogla da utvrdi da su na osnovu radnji preduzetih od strane naručioca u predmetnom postupku javne nabavke ispunjeni uslovi za pokretanje prekršajnog postupka iz člana 236. stav 1. tačka 11), te da stoga ne postoji osnov za dalje preduzimanje radnji od strane Komisije za javne nabavke u vezi sa predmetnim zahtevom monitoringa. (Izvor podataka: Izveštaj o sprovedenom monitoringu za 2022.godinu-Kancelarija za javne nabavke -strana 136).

Ni u postupku monitoringa nije utvrđen propust naručioca usled ne poštovanja roka za donošenje odluke kojom se okončava postupak.

Dilema autora teksta: Postavlja se pitanje da li bi navedena regulatorna tela na isti način cenila propust ponuđača – ne dostavljanje obrazloženja nerealno niske ponude u roku koji zahteva naručilac primer roka: 10.09.2023. do 12 sati, a obrazloženje dostavljeno preko portala u 12:09? Verovatno je da bi Ponuda bila odbijena u skladu sa članom 143 stav 4 ZJN, a postupanje naručioca okarakterisano da je u skladu sa zakonom.

Zaključak je da su Republička komisija i Kancelarija za javne nabavke, kao regulatorna tela, utvrdila praksu da su rokovi iz ZJN za naručioce instrukcionog karaktera (bez procesnih posledica), a za ponuđače prekluzivnog karaktera (sa procesnim posledicama).

Autor teksta- Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

VAŽNO ZA PONUĐAČE I ZA NARUČIOCE PROBLEMI U RADU PORTALA JAVNIH NABAVKI

Pristupom Portalu javnih nabavki i može se uočiti na CRVENOJ POZADINI, za sve učesnike u postupcima javnih nabavki, važno OBAVEŠTENJE:

„Problemi u radu Portala

Obaveštavamo vas da su zbog otežanog rada Portala javnih nabavki, sva otvaranja ponuda zakazana za 31. maj 2023. godine do 10 časova, blokirana. S tim u vezi, naručioci su dužni da u ovim postupcima javnih nabavki postupe u skladu sa odredbama člana 87. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, broj 91/19).“

Nesporna je dužnost naručioca utvrđena članom 87.stav 1 tačka 3) ZJN, da produži rok za podnošenje prijava ili ponuda, ako Portal javnih nabavki nije bio dostupan u toku perioda od četiri sata pre isteka roka za podnošenje prijava ili ponuda. Istim članom Zakona propisano je da je naručilac dužan da produži rok za podnošenje prijava ili ponuda za najmanje četiri dana, i da je dužan da o produženju roka pošalje na objavljivanje ispravku- obaveštenje o izmenama ili dodatnim informacija.

Nedostupnost Portala tokom roka za podnošenje ponuda postoji kad tokom perioda od četiri sata pre isteka roka za podnošenje ponuda Korisnik Portala nije u mogućnosti da:

1) priloži bilo koji dokument e-Ponude u skladu sa uslovima i ograničenjima iz tačke 4. ovog uputstva ili

2) kreira ili priloži obrazac e-Ponude ili

3) podnese e-Ponudu.

Kako postupiti kada uočite probleme u radu Portala?

Nedostupnost Portala, bez odlaganja prijavljuje se Kancelariji za javne nabavke.

Zainteresovani privredni subjekti prijavljuju: da nisu u mogućnosti da prilože dokumenta koja čine ponudu, da kreiraju ili prilože obrazac ponude ili da podnesu ponudu.

Naručioci prijavljuju: ako nakon isteka 30 minuta od roka određenog za otvaranje ponuda nije u mogućnosti da preuzme sve e-Ponude i njihove delove sa Portala

Iskustva iz prakse , po ovom pitanju: uvid u Rešenje Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki br. 4-00-74/2023 i Rešenje br. 4-00-214/2023, kojim su usvojeni zahtevi za zaštitu prava.

Republička komisija nije mogla zaključiti da je došlo do nedostupnosti Portala javnih nabavki tokom roka za podnošenje ponuda na način da zainteresovani privredni subjekti nisu bili u mogućnosti da prilože dokumenta koja čine ponudu, da kreiraju ili prilože obrazac ponude ili da podnesu ponudu. S obzirom na navedeno Republička komisija je konstatovala da u konkretnom slučaju nije utvrdila da je naručilac imao zakonski osnov da u postupku javne nabavke u kojem je istekao rok za podnošenje ponuda određen u javnom pozivu, a u odnosu na koji nije utvrđena nedostupnost Portala javnih nabavki za podnošenje ponuda, na dan isteka roka za podnošenje ponuda, u smislu tačke 18. Uputstva, produži rok za podnošenje ponuda sa pozivom na pravila postupka utvrđena članom 87.stav 1. tačka 3) i stav 5 ZJN.

*********

PRAVNI OSNOV:

Uputstvom za korišćenje Portala javnih nabavki („Sl. Glasnik RS“ br. 93/2020), utvrđena su pravila koja se primenjuju u slučajevima da tokom postupka javne nabavke može da nastupi nedostupnost Portala zbog tehničkih ili drugih razloga.

Tačkom 17.stav 1. Uputstva propisano je da nedostupnost Portala ne utiče na početak i tok rokova u postupku javne nabavke, osim kad nedostupnost Portala nastupi: 1) tokom roka za podnošenje ponuda ili 2) tokom otvaranja ponuda.

Tačkom 18. Uputstva propisano je: da nedostupnost Portala tokom roka za podnošenje ponuda postoji kad tokom perioda od četiri sata pre isteka roka za podnošenje ponuda Korisnik Portala nije u mogućnosti da: 1) priloži bilo koji dokument e-Ponude u skladu sa uslovima i ograničenjima iz tačke 4. ovog uputstva ili 2) kreira ili priloži obrazac e-Ponude ili 3) podnese e-Ponudu. Takođe je propisano da nedostupnost Portala, korisnik Portala bez odlaganja prijavljuje Kancelariji za javne nabavke. Po prijemu prijave, Kancelarija proverava korisničku prijavu bez odlaganja, te da u slučaju utvrđivanja nedostupnosti Portala, Kancelarija bez odlaganja: 1) obaveštava o nedostupnosti putem elektronske pošte zainteresovane privredne subjekte i naručioce u postupku javne nabavke, bez otkrivanja identiteta podnosioca prijave; 2) Objavljuje obaveštenje o nedostupnosti na internet stranici Kancelarije ili na Portalu, ukoliko se nedostupnost odnosi na više postupaka javnih nabavki istovremeno.

Izuzetno, ako se nedostupnost portala otkloni u roku kraćem od sat vremena od prijema prijave i ako je od otklanjanja preostalo najmanje dva sata do isteka roka za podnošenje ponuda, smaraće se da nedostupnost nije ni nastupila.

Ako se utvrdi nedostupnost Portala, rok za podnošenje ponuda ne teče dok se nedostupnost ne otkloni.

Nakon otklanjanja nedostupnosti Portala, Kancelarija bez odlaganja: 1) obaveštava o dostupnosti Portala putem elektronske pošte zainteresovane Korisnike Portala u postupku javne nabavke i 2) objavljuje obaveštenje o dostupnosti Portala na internet stranicama Kancelarije i na Portalu, ukoliko se nedostupnost odnosi na više postupaka istovremeno.

Nakon prijema obaveštenja o dostupnosti Portala, naručilac produžava rok za podnošenje ponuda za najmanje četiri dana.

Tačkom 19. Uputstva propisano je da: ako naručilac nakon isteka 30 minuta od roka određenog za otvaranje ponuda nije u mogućnosti da preuzme sve e-Ponude i njihove delove sa Portala, navedenu nemogućnost bez odlaganja prijavljuje Kancelariji, pri čemu nemogućnost iz stava 1. ove tačke ne utiče na obavezu članova komisije za javnu nabavku da sprovede radnje na postupku otvaranja ponuda koje su propisane odredbama podzakonskog akta koji uređuje postupak otvaranja ponuda. Ukoliko proceni da se otvaranje e-Ponude putem Portala ne može sprovesti istog dana koji je bio određen za otvaranje ponuda, Kancelarija utvrđuje nedostupnost Portala i bez odlaganja o nedostupnosti Portala obaveštava putem elektronske pošte ponuđače i članove komisije za javnu nabavku ili lice koje sprovodi javnu nabavku .

U slučaju utvrđene nedostupnosti Portala, Postupak otvaranja e-Ponuda putem Portala se zaustavlja dok se nedostupnost ne otkloni.Postupak otvaranja e-Ponuda putem Portala automatski se nastavlja nakon otklanjanja nedostupnosti Portala.

Nakon otvaranja e-Ponuda, Portal formira zapisnik o otvaranju e-Ponuda i automatski elektronskim putem stavlja na raspolaganje naručiocu i svim ponuđačima, čime se postupak otvaranja ponuda putem Portala završava.

Ako se nedostupnost Portala otkloni na isti dan kad je primljena prijava, smatraće se da nedostupnost nije nastupila.

Za sve korisnike Portala javnih nabavki važno je, da pri korišćenju Portala javnih nabavki u slučaju otežanog rada Portala, postupaju po Uputstvu za korišćenje Portala.,

Autor teksta-Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

OBAVEZA ENERGETSKOG OZNAČAVANjA PROIZVODA KOJI UTIČU NA POTROŠNjU ENERGIJE

Od 1. maja 2023. godine, primenjuje se Uredba o energetskom označavanju proizvoda koji utiču na potrošnju energije.

Sadržina ove Uredbe, značajna je u postupcima javnih nabavki, kako za ponuđače (isporučioce proizvoda) tako i za naručioce.

Naručioci pripremaju dokumentaciju i svoju potrebu definišu tehničkom specifikacijom kako je to propisano odredbama Zakona o javnim nabavkama.

Tehničkom specifikacijom kada se nabavljaju dobra koja utiču na potrošnju energije ili se ta dobra ugrađuju pri izvođenju radova ili vršenju usluga naručilac određuje tražene karakteristike dobara, koje zadovoljavaju njegove potrebe, kao što su nivo uticaja na životnu sredinu i klimatske promene, rešenje za sve zahteve u vezi sa ocenjivanjem usaglašenosti, performanse, upotreba proizvoda, bezbednost ili dimenzije, zahtevi za proizvod u pogledu naziva pod kojim se proizvod prodaje, terminologija, simboli, ispitivanje i metodi u svakoj fazi životnog ciklusa dobra i postupci ocenjivanja.

Ponuđači pripremaju ponudu na osnovu konkursne dokumentacije, a po otvaranju ponuda komisija za konkretnu javnu nabavku vrši pregled i stručnu ocenu ponuda na osnovu uslova i zahteva iz dokumentacije o nabavci i sačinjava izveštaj o postupku javne nabavke.

U skladu sa odredbama Uredbe o energetskom označavanju proizvoda koji utiču na potrošnju energije, a koja se primenjuje od 1. maja 2023. godine, pri izradi tehničke specifikacije naručioci su dužni da zahtevaju – da su sa energetskim oznakama dobra koja se nabavljaju, a utiču na potrošnju energije.

Obaveze isporučioca proizvoda, i prodavca u pogledu energetskog označavanja proizvoda, primenjuje se na dobra – proizvode koji utiču na potrošnju energije. Označavanje se odnosi na sadržaj energetske oznake, njenog ispravnog postavljanja i tačnosti podataka na oznaci i druge uslove kojima se obezbeđuje primena zahteva energetskog označavanja za proizvode koji utiču na potrošnju energije.

Ova uredba ne primenjuje se na proizvode koji se na tržištu prodaju kao polovna roba, osim ako su iz uvoza i na sredstva za prevoz ljudi ili robe.

Isporučilac proizvoda je u obavezi da uz svaku pojedinačnu jedinicu proizvoda koji se stavlja na tržište ili pušta u rad priloži, bez naknade, tačnu štampanu energetsku oznaku, kao i listu sa podacima na srpskom jeziku, u skladu sa ovom uredbom i odgovarajućim tehničkim propisom.Ako uz proizvod koji se stavlja na tržište ili pušta u rad nisu priložene tačna štampana energetska oznaka i lista sa podacima na srpskom jeziku, isporučilac ima obavezu da štampanu energetsku oznaku i listu sa podacima dostavi prodavcu brzo i bez naknade, u roku ne dužem od pet radnih dana od dana prijema zahteva prodavca.

Izuzetno tehničkim propisom može biti određeno da se energetska oznaka štampa na pakovanju proizvoda.

Isporučilac proizvoda je dužan da obezbedi tačnost podataka na energetskoj oznaci i u listi sa podacima i da, na zahtev organa tržišnog nadzora, obezbedi dostupnost tehničke dokumentacije koju je za proizvod sačinio proizvođač.

Deo tehničke dokumentacije koji sadrži uputstvo za upotrebu mora biti na srpskom jeziku.

Prodavac koji uz proizvod nije dobio energetsku oznaku odnosno listu sa podacima u štampanom obliku, zahteva od isporučioca da mu ih dostavi.

Isporučilac i prodavac imaju obavezu:

da navedu klasu energetske efikasnosti proizvoda i raspon klasa energetske efikasnosti sa energetske oznake u vizuelnom oglasu ili u tehničkom promotivnom materijalu za određeni model proizvoda u skladu sa tehničkim propisom koji se odnosi na tu vrstu proizvoda, naročito u slučaju daljinske trgovine;
da bez odlaganja preduzimaju potrebne mere u cilju otklanjanja neusaglašenosti proizvoda sa zahtevima ove uredbe i odgovarajućeg tehničkog propisa, samoinicijativno ili na zahtev organa tržišnog nadzora, naročito u slučaju kada proizvod pri proveri prelazi dozvoljena odstupanja;
da na proizvode na koje se primenjuju tehnički propisi ne stavljaju i u vezi sa njima ne prikazuju druge oznake, znakove, simbole ili natpise koji nisu u skladu sa zahtevima ove uredbe i odgovarajućeg tehničkog propisa i koji bi doveli u zabludu ili zbunili kupca u pogledu potrošnje energije ili drugih resursa tokom upotrebe proizvoda;

Ako postoji ekvivalentni model za određeni model proizvoda, proizvođač u tehničkoj dokumentaciji, odnosno u izveštaju o ispitivanju energetske efikasnosti, navodi sve modele na koje se taj izveštaj odnosi.

Ako se utvrdi da određeni model proizvoda nije usaglašen sa zahtevima u pogledu energetskog označavanja, mere otklanjanja neusaglašenosti primenjuju se i na sve ekvivalentne modele tog modela proizvoda.

Detaljno: Uredba o energetskom označavanju proizvoda koji utiču na potrošnju energije (Službeni glasnik RS 21/23) od 17.03.2023. godine

Danom početka primene ove uredbe prestaje da važi Uredba o vrstama proizvoda koji utiču na potrošnju energije za koje je neophodno označavanje potrošnje energije i drugih resursa („Službeni glasnik RS”, br. 92/13, 80/16 i 41/21).

Slađana Ratinac Blagojević, stručni konsultant za javne nabavke

PROMENA PONUĐENE CENE NAKON ISTEKA ROKA ZA PODNOŠENjE PONUDA

U postupku javne nabavke ponuđač je dostavio ponudu tako što je ukupnu cenu bez PDV-a i ukupnu cenu sa PDV-om upisao u obrascu ponude, obrascu strukture cena i obrascu modela ugovora.

Po isteku roka za podnošenje ponuda ponuđač je dostavio dopis naručiocu kojim ga obaveštava da je na ponuđenu ukupnu cenu odobrio popust od 5%, čiji sastavni deo je i novi korigovani obrazac strukture cena. Naručilac je kao konačnu cenu ponuđača prihvatio cenu sa obračunatim popustom od 5% i ugovor dodelio njemu. Iz radnji ponuđača može se utvrditi da je po isteku roka za podnošenje ponuda menjao sadržinu ponude.

Članom 135. stavom 2. ZJN propisano je ponuđač može da podnese samo jednu ponudu. Podneta ponuda izabranog ponuđača sa novim „Obrascem strukture cena“ na osnovu kojeg se može utvrditi da je ponuđena cena manja za 5% od ukupne vrednosti ponude bez PDV-a, date u obrascu strukture cena dostavljenom uz ponudu, predstavlja nedostatak usled kojeg nije moguće utvrditi stvarnu sadržinu ponude u smislu člana 144. stava 1. tačke 6. ZJN i ne može biti osnov za pravilnu primenu kriterijuma „cena“. Smatramo da ovakav nedostatak onemogućava da se sa sigurnošću utvrdi koju cenu izabrani ponuđač je ponudio, budući da je u dokumentima priloženim u ponudi dostavio dva obrasca strukture cena u kojima su prikazana različite cene.

Cena data u novom „korigovanom“ obrascu strukture cena se razlikuje od cene date u modelu ugovora što dokazuje da je ponuđena cena nejasna i dvosmislena. Članom 135. stavom 3 .ZJN propisano je da u roku za podnošenje ponuda ponuđač može da izmeni dopuni, ili opozove svoju ponudu na način na koji je podneo osnovnu ponudu. Ovaj ponuđač je izmenu ponude izvršio na način koji je suprotan načinu na koji je podneo osnovnu ponudu.

Republička komisija za zaštitu prava je u rešenju br. 4-00-364/2022 od 16.06.2022. godine zauzela stav da je u fazi stručne ocene ponuda naručilac bio dužan da primenom kriterijuma za dodelu ugovora „ cena“ predmetnu ponudu rangira kao ekonomski najpovoljniju uzimajući u obzir njenu sadržinu u delu iskazane cene u momentu otvaranja ponuda, a koji podatak je naveden u Zapisniku u otvaranju ponuda. Takođe, je zauzela stav da ponuda ne može biti ocenjena kao neprihvatljiva jer se na osnovu njene sadržine može utvrditi stvarna sadržina ponude, a sve sa obrazloženjem da je izabrani ponuđač u roku za podnošenje ponuda podneo ponudu čija sadržina je bila jasna i koja nije izmenjena, dopunjena ili opozvana na način na koji je podneo osnovnu ponudu u roku za podnošenje ponuda.

Smatramo da je ponuda izabranog ponuđača neprihvatljiva i da ista u ponovnoj fazi stručne ocene ponuda nije mogla biti predmet ocenjivanja jer se iz dostavljene ponude ne može utvrditi stvarna sadržina ponude, kao i da ponudu koja sadrži dva obrasca strukture cena nije moguće uporediti sa ponudama drugih ponuđača.

Autor teksta-Stanica Antelj, diplomirani pravnik ,sertifikovani službenik za javne nabavke

DA LI PODNOSILAC ZAHTEVA ZA ZAŠTITU PRAVA IMA PRAVO DA PODNESE VANREDNO PRAVNO SREDSTVO- KOJIM SE ODLUČUJE O ZAKONITOSTI REŠENJA REPUBLIČKE KOMISIJE?

Odluka Republičke komisije za zaštitu prava je konačna. Protiv nje se ne može izjavili žalba ali se može pokrenuti upravni spor u roku od 15 dana od dana dostavljanje odluke podnosiocu zahteva za zaštitu prava. Podnosilac zahteva za zaštitu prava tužbom zahteva od Upravnog suda ocenu zakonitosti donetog rešenja tuženog organa Republičke komisije za zaštitu prava. Sud tužbu uvažava kao osnovanu ili odbija kao neosnovanu. Protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke kao vanredni pravni lek propisan Zakonom o upravnim sporovima.

Vrhovni kasacioni Sud je zahteve za preispitivanje sudske odluke donete u upravnom sporu povodom ocene zakonitosti rešenja Republičke komisije za zaštitu prava, cenio kao nedozvoljene i iste odbacivao, sa obrazloženjem da je Republička komisija o podnetom zahtevu za zaštitu prava odlučivala u svojstvu drugostepenog organa u upravnom postupku i da nisu ispunjeni procesni uslovi propisani članom 49. stav 2. Zakona o upravnim sporovima za podnošenje ovog vanrednog pravnog sredstva.

Smatramo da stav Vrhovnog kasacionog suda nije u skladu sa odredbama Zakona o upravnim sporovima i Ustavom Republike Srbije.

Postupak zaštite prava zasnovan je na načelu dvostepenosti, što podrazumeva da odluku o podnetom zahtevu za zaštitu prava u prvom stepenu donosi naručilac, dok u drugom stepenu odlučuje Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i njene drugostepene odluke podležu sudskoj kontroli u upravnom sporu. Međutim, ukoliko naručilac ne donese rešenje kojim usvaja zahtev za zaštitu prava, već odgovor na zahtev sa kompletnom dokumentacijom dostavi Republičkoj komisiji radi odlučivanja o zahtevu u skladu sa odredbom člana 220. stav 1. tačka 2) Zakona o javnim nabavkama, izostaje odluka naručioca o zahtevu u prvom stepenu, a odluku o zahtevu donosi Republička komisija. Saglasno odredbama člana 228. st. 2. i 3. ZJN , protiv odluke Republičke komisije ne može se izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor. Sledom navedenog, u situaciji kada je predmet upravnog spora ocena zakonitosti odluke Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki kojom je o zahtevu za zaštitu prava odlučeno u prvom i jedinom stepenu, protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda može se podneti zahtev za preispitivanje sudske odluke Vrhovnom kasacionom sudu na osnovu člana 49. stav 2. tačka 3) Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09).

Ovakav stav zauzeo je i Ustavni sud u svojom Odlukama povodom podnetih ustavnih žalbi Už – 10131/2016 od 28.01.2020. godine. Ustavni sud je zauzeo stav da je podnosiocu ustavne žalbe, odnosno tužiocu u pravnom sporu, odnosno podnosiocu zahteva za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki povređeno pravo na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Autor teksta-Stanica Antelj, diplomirani pravnik ,sertifikovani službenik za javne nabavke

Dokaz o uplati takse – osnov za odbacivanje zahteva za zaštitu prava

Postupajući po podnetom Zahtevu za zaštitu prava ( u daljem tekstu: Zahtev), naručilac je Rešenjem odbacio podneti Zahtev, jer ne sadržini dokaz o uplati takse iz člana 225 ZJN sa obrazloženjem da se uvidom u Portal javnih nabavki može utvrditi da su priložena dva dokumenta i to dva Zahteva za zaštitu prava iste sadržine, od kojih je jedan naslovljen kao „dokaz o uplati takse“. Kako je kao dokaz o uplati takse dostavljen Zahtev za zaštitu prava kojim se ne potvrđuje da je taksa plaćena, to je naručilac onemogućen da utvrdi da je izvršen prenos sredstava na ime takse.

Protiv navedenog rešenja naručioca, podnosilac zahteva, blagovremeno je, preko Portala javnih nabavki uložio žalbu Republičkoj komisiji.

Rešavajući po uloženoj žalbi Republička komisija, Rešenjem Br. 4-00-412/2021 od 09.06.2021, odbila je žalbu protiv navedenog rešenja naručioca.

Ocenjujući zakonitost rešenja naručioca, uvidom u dokumentaciju objavljenu na Portalu javnih nabavki Republička komisija je utvrdila da „Uputstvo ponuđačima kako da sačine ponudu“ sadrži deo u kome je naručilac uputio ponuđače da: „Prilikom podnošenja zahteva za zaštitu prava naručiocu, podnosilac zahteva je dužan da dostavi dokaz o uplati takse. Dokaz je svaki dokument iz koga se može, da se utvrdi da je transakcija izvršena na odgovarajući iznos iz člana 225 ZJN i da se odnosi na predmetni zahtev za zaštitu prava. Validan dokaz o izvršenoj o uplati takse, u skladu sa Uputstvom o uplati takse za podnošenje zahteva za zaštitu prava Republičke komisije, objavljen je na sajtu Republičke komisije. Iznos takse:

Ako se zahtev za zaštitu prava podnosi u skladu sa članom 214. Stav 2 i 4 i članom 215. ZJN- Taksa iznosi 120.000,00 dinara brz obzira na iznos procenjene vrednosti nabavke.
Ako se zahtev za zaštitu prava podnosi u skladu sa članom 214. Stav 3 ZJN:- Taksa iznosi 0,1% procenjene vrednosti a najviše 1.200.000,00 dinara, ako je procenjena vrednost nabavke veća od 120.000.000. dinara. – Taksa iznosi 120.000 dinara, ako zbir procenjene vrednosti svih osporenih partija nije veći od 120.000.000 dinara (ukoliko je javna nabavka oblikovana po partijama)- Taksa iznosi 0,1 % zbira procenjenih vrednosti svih osporenih partija a najviše do 1.200.000 dinara, ako je ta vrednost veća od 120.000.000 dinara (ukoliko je javna nabavka oblikovana po partijama)“

U konkretnom slučaju utvrđeno je da dostavljeni dokaz, naslovljen kao „dokaz o uplati takse“ nije dokaz o uplati takse iz člana 125 ZJN, već je nesporno Zahtev za zaštitu prava.

Članom 214 stav 2 ZJN propisano je da zahtev za zaštitu prava kojim se osporavaju radnje naručioca u vezi sa određivanjem vrste postupka, sadržinom javnog poziva i konkursnom dokumentacijom smatraće se blagovremenim ako je primljen od strane naručioca najkasnije tri dana pre isteka roka za podnošenje ponuda, odnosno prijava, bez obzira na način dostavljanja.

Članom 217 stav 4 ZJN propisano je da prilikom podnošenja zahteva za zaštitu prav naručiocu podnosilac zahteva je dužan da dostavi dokaze o uplati takse iz člana 225 ovog zakona.

Članom 217 stav 5 ZJN propisano je da je dokaz iz stava 4. Ovog člana svaki dokument iz koga može da se utvrdi da je transakcija izvršena na odgovarajući iznos iz člana 225. Ovog zakona i da se odnosi na predmetni zahtev za zaštitu prava.

Članom 219 stav 3 ZJN propisano je: ako uz podneti zahtev za zaštitu prava nije dostavljen dokaz da je uplaćena taksa iz člana 225. ovog zakona, naručilac će takav zahtev da odbaci rešenjem bez prethodnog pozivanja podnosioca zahteva da dopuni zahtev.

Članom 225 stav 1 ZJN propisano je da je podnosilac zahteva dužan da na određeni račun budžeta Republike Srbije uplati taksu u iznosu od 120.000 dinara, ako se zahtev za zaštitu prava podnosi u skladu sa odredbama člana 214 stav 2 i 4 i članom 215. ZJN, bez obzira na iznos procenjene vrednosti javne nabavke.

S obzirom na navedeno sledi da je podnosilac zahteva, koji je predmetni zahtev za zaštitu prava podneo u skladu sa članom 214 stav 3 ZJN, shodno odredbi člana 225 stav 2 tačka 1) ZJN, bio je dužan da uz zahtev za zaštitu prava dostavi dokaz o uplati takse, kako je i bio podučen u konkursnoj dokumentaciji.

Naručilac nije imao pravni osnov da u smislu Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP), da od podnosioca zahteva, naknadno zahteva da dostavi dokaz o uplati takse, posebno ako se ima uvidu da je odredbom člana 212 ZJN taksativno navedeno na koja pitanja, u postupcima iz nadležnosti Republičke komisije, se shodno primenjuju odredbe ZUP-a, jer među tim pitanjima nije navedeno da se i na pitanje dokaza o uplati takse, shodno primenjuju odredbe ZUP-a.

Republička komisija je, utvrdila nesporno da u predmetnom postupku zaštite prava nije dostavljen bilo kakav dokaz o uplati takse u skladu sa članom 219 stav 3 ZJN i poukom iz „Uputstva ponuđačima kako da sačine ponude“, i da, shodno članu 217 stav 5 ZJN, uz podneti zahtev za zaštitu prava nije dostavljen dokaz iz stava 4, navedenog člana, iz koga se može utvrditi da je transakcija na odgovarajući iznos iz člana 225 stav 1 ZJN izvršena, pa je u tom smislu žalba odbijena kao neosnovana.

Dakle, ukoliko uz Zahtev za zaštitu prava nije dostavljen dokaz o uplati takse, a naručilac je u konkursnoj dokumentaciji detaljno podučio ponuđače kako da postupe u ovom slučaju, nije dužan da pozove podnosioca zahteva po ZUP-u, da dostavi dokaz o uplati takse, jer na ovo pitanje u postupcima iz nadležnosti Republičke komisije nije predviđeno da se shodno primenjuju odredbe ZUP-a, već zahtev za zaštitu prava naručilac Rešenjem odbacuje.

*****Rešenje Republičke komisije o odbijanju žalbe br. 4-00-412/2020 od 09.06.2021

Autor teksta-Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

Ugovor o zakupu osnov za raspolaganje opremom?

Naručilac je pri oceni ponuda pošao od činjenica da je:

Ponuđač je u postupku javne nabavke koristio tehničke kapacitete drugog subjekta, odnosno podneo ponudu sa drugim subjektom shodno članu 130 ZJN.
U kriterijumu za izbor privrednog subjekta jasno navedeno kako se dokazuje korišćenje kriterijuma kapaciteta drugih subjekata shodno članu 118 stav 3. ZJN: „ukoliko ponuđač koristi tehničke kapacitete drugih subjekata (koji nije učesnik u zajedničkoj ponudi niti je podizvođač), kao dokaz dostavlja se Izjava drugog subjekta da je tehnički kapacitet na raspolaganju ponuđaču“.
Uz ponudu je dostavljen ugovor o zakupu da je tehnički kapacitet na raspolaganju ponuđaču za predmetnu javnu nabavku a nije dostavljena Izjava o ispunjenosti kriterijuma za drugog subjekta,

Ponuda je odbijena kao neprihvatljiva, sa navodom da „nisu ispunjeni kriterijumi za kvalitativni izbor“.

Republička komisija rešavala, je u ovom konkretnom slučaju, po podnetom Zahtevu za zaštitu prava i konstatovala:

Da je u Ponudi putem Portala dostavljena „Izjava o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta“ shodno članu 118 ZJN, u okviru koje je podnosilac zahteva čiju ponudu je naručilac odbio, u podtački 2.3. „Alati, pogonska ili tehnička oprema“ naveo spisak opreme koju ima u vlasništvu.
Da je činjenično stanje da, u konkretnom slučaju, naručilac nije pravilno postupio, prilikom stručne ocene ponuda, kad je ponudu podnosioca zahteva, odbio kao neprihvatljivu u smislu člana 144 stav 1 tačka 2) ZJN. jer, iz sadržine ponude podnosioca zahteva koja je sačinjena u skladu sa zahtevima iz predmetne konkursne dokumentacije proizlazi da će podnosilac zahteva ugovor izvršiti samostalno,
Da izjava o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta sadrži i osnov raspolaganja- Ugovor o zakupu je osnov raspolaganja.
Da, u konkretnom slučaju podnosilac Zahteva za zaštitu prava nije bio u obavezi da za privrednog subjekta koji je zakupodavac opreme, a kojom ponuđač raspolaže po osnovu ugovora o zakupu, dostavi Izjavu o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor, kako je to u stručnoj oceni ponuda naručilac pogrešno naveo.
Da će u izvršenje ugovora o javnoj nabavci biti uključena oprema uzeta u zakup, koja ima karakter sopstvenog kapaciteta za realizaciju ugovora kojim ponuđač raspolaže po osnovu ugovora o zakupu, a u svemu u skladu sa zahtevima iz konkursne dokumentacije, prema kojoj je zakup jedan od dozvoljenih osnova raspolaganja traženom opremom.
Zakupodavac opreme nije ponuđač ili učesnik u postupku javne nabavke, odnosno nije privredni subjekt čiji će kapacitet koristiti ponuđač u izvršenju predmetnog ugovora o javnoj nabavci, već će ugovor izvršiti koristeći navedenu opremu po osnovu ugovora o zakupu, kao sopstveni tehnički kapacitet.

Podneti zahtev za zaštitu prava ocenjen je kao osnovan imajući u vidu sadržinu podnete ponude, sadržinu konkursne dokumentacije, dokumentacije iz postupka konkretne javne nabavke i zakonskih odredbi:

Člana 114. Stav 1 ZJN kojim je propisano: Kriterijumi za izbor privrednog subjekta u postupku javne nabavke mogu da se odnose na: 1) ispunjenost uslova za obavljanje profesionalne delatnosti; 2) finansijski i ekonomski kapacitet; 3) tehnički i stručni kapacitet.

Člana 114. Stav 2. ZJN kojim je propisano: Naručilac određuje kriterijume za izbor privrednog subjekta iz stava 1. ovog člana uvek kada je to potrebno imajući u vidu predmet javne nabavke.

Člana 114. Stav 3. ZJN kojim je propisano : Prilikom određivanja kriterijuma za izbor iz stava 1. ovog člana, naručilac može da zahteva samo nivo kapaciteta koji obezbeđuje da će privredni subjekt biti sposoban da izvrši ugovor o javnoj nabavci.

Člana 117. Stav 1. ZJN kojim je propisano: Naručilac može da odredi uslove u pogledu tehničkog i stručnog kapaciteta kojima se obezbeđuje da privredni subjekt ima potrebne kadrovske i tehničke resurse i iskustvo potrebno za izvršenje ugovora o javnoj nabavci sa odgovarajućim nivoom kvaliteta, a naročito može da zahteva da privredni subjekt ima dovoljno iskustva u pogledu ranije izvršenih ugovora.

Člana 118 stav 1 tačka 2 ZJN kojim je propisano: Privredni subjekt u ponudi, odnosno prijavi dostavlja izjavu o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta (u daljem tekstu: izjava o ispunjenosti kriterijuma) na standardnom obrascu, kojom potvrđuje da: 2) ispunjava zahtevane kriterijume za izbor privrednog subjekta;

Članoa 118 stav 1 tačka 3 ZJN kojim je peopisano: Ako privredni subjekt namerava da deo ugovora poveri podizvođaču ili da koristi kapacitete drugih subjekata, dužan je da za podizvođača, odnosno subjekta čije kapacitete koristi dostavi zasebnu izjavu koja sadrži podatke iz stava 1. tačka 1) ovog člana i podatke iz stava 1. tačka 2) ovog člana za relevantne kapacitete podizvođača, odnosno drugog subjekta koje namerava da koristi.

Člana 119 stav 1 ZJN kojim je propisano: Naručilac je dužan da pre donošenja odluke u postupku javne nabavke zahteva od ponuđača koji je dostavio ekonomski najpovoljniju ponudu da u primerenom roku, ne kraćem od pet radnih dana, dostavi dokaze o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta, u neoverenim kopijama.

Člana 120 stav 1 ZJN kojim je propisano: Naručilac u dokumentaciji o nabavci navodi potvrde, dokumenta, izjave i druge dokaze kojima privredni subjekt dokazuje da ispunjava kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta, a stavom 3 istog člana propisano je: Privredni subjekt, u skladu sa odredbama ovog zakona, može da koristi kapacitete drugih privrednih subjekata i naručiocu može na bilo koji način da dokaže da raspolaže potrebnim resursima.

Člana 124 stav 1 tačka 10) ZJN kojim je propisano: Tehnički i stručni kapacitet dokazuje se dostavljanjem jednog ili više dokaza, i to: 10) izjava o alatima, pogonskoj ili tehničkoj opremi koja je pružaocu usluge ili izvođaču radova na raspolaganju za izvršenje ugovora;

Člana 130. Stav 1 ZJN kojim je propisano: Privredni subjekti mogu da dokazuju kriterijume za kvalitativni izbor iz čl. 116. i 117. ovog zakona koristeći kapacitete članova grupe privrednih subjekta ili koristeći kapacitete drugih subjekata na način propisan ovim članom.

Člana 130 stav 3 ZJN kojim je propisano: Privredni subjekt može u postupku javne nabavke, radi dokazivanja kriterijuma za kvalitativni izbor iz člana 117. ovog zakona da koristi kapacitete drugih subjekata, bez obzira na pravnu prirodu njihovog međusobnog odnosa, na način propisan ovim članom, a stavom 4 istog člana propisano je: Ako privredni subjekt koristi kapacitete drugih subjekata, mora naručiocu da dokaže da će imati na raspolaganju potrebne resurse za izvršenje ugovora, prihvatanjem obaveze drugih subjekata da će te resurse staviti na raspolaganje privrednom subjektu.

Člana 144. Stav 1 tačka 2) ZJN kojim je propisano: Naručilac, nakon pregleda i stručne ocene, odbija ponudu, odnosno prijavu kao neprihvatljivu, ako: 2) nisu ispunjeni kriterijumi za izbor privrednog subjekta;

Rešenje Republičke komisije br. 4-00-58/2021 od 12.marta 2021. godine

Autor teksta-Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista