Arhive kategorija: Blog

Tehnička greška- razlog za obustavu postupka javne nabavke?

Naručilac donosi odluku o obustavi postupka javne nabavke u skladu sa odredbom Člana 147. ZJN, ako postoje dokazivi razlozi, koji nisu mogli da se predvide u vreme pokretanja postupka i koji onemogućavaju da se započeti postupak okonča i to:  ako  postoje dokazivi razlozi usled kojih je prestala potreba naručioca za predmetnu  javnu nabavku usled čega se postupak neće ponavljati u toku iste budžetske godine, odnosno u narednih šest meseci; ako postoje poznate okolnosti zbog kojih bi, da su bile poznate ranije, došlo do bitne promene u sadržaju dokumentacije o nabavci; ako nije dostavljena nijedna ponuda odnosno ni jedna prijava; ako ni jedan kandidat ne ispunjava kriterijume za kvalitativan izbor privrednog subjekta; ako je u javnoj nabavci čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova, u svim ponudama ponuđena cena jednaka ili veća od evropskih pragova; ako nije dobio unapred određen broj kandidata ili ponuda za zaključenje okvirnog sporazuma, osim  ako je imao nameru da zaključi okvirni sporazum sa više ponuđača, može da zaključi okvirni sporazum sa manjim brojem ponuđača ili samo sa jednim; ako ne dobije unapred određeni broj ponuda koje ispunjavaju uslove  za dodelu okvirnog sporazuma; ako nakon pregleda i stručne ocene ponuda utvrdi da su sve podnete ponude neprihvatljive.

U konkretnom  primeru obustave postupka ne postoji ni jedan od zakonom propisanih razloga za obustavu postupka.

Uvidom u Odluku o obustavi postupka utvrđeno je da se naručilac pozvao na odredbu Člana 147. stav 1. tačka 3) ZJN, kad je predmetni postupak javne nabavke obustavio navodeći da je: „ U toku izrade stručne ocene ponuda, komisija za javnu nabavku utvrdila tehničku grešku prilikom izrade tehničke dokumentacije u predmetnom postupku, gde nije predviđen tehnički i stručni kapacitet kao kriterijum izbora.  Naime, u prethodno sprovedenim javnim nabavkama naručioca, a u vezi sa izvođenjem radova na izgradnji vodovodne i kanalizacione mreže, kao dodatni uslov su traženi tehnički i kadrovski kapacitet, kako bi se osiguralo kvalitetno izvršenje  radova od strane ponuđača. Konkursna dokumentacija u delu Predmet nabavke stav 11 tačka 11.1 navodi da naručilac zadržava pravo da obustavi postupak javne nabavke u bilo kom momentu  pre zaključenja ugovora/okvirnog sporazuma. Kako dodatni uslov kao kriterijum za izbor izvođača, i to tehnički i stručni kapacitet, tehničkom greškom nisu traženi u predmetnom postupku, a kojim se obezbeđuje da će potencijalni ponuđač biti sposoban da izvrši ugovor o javnoj nabavci u skladu sa Članom 114. ZJN , odgovorno lice prihvata izveštaj komisije i donosi odluku o obustavi postupka“

Imajući u vidu da je tehnička greška razlog navedene u obustavi postupka javne nabavke, te da je naručiocu bitno da potencijalni ponuđač bude  sposoban da izvrši ugovor,  Republička komisija je, na bazi uvida u konkursnu dokumentaciju i predviđeni Model ugovora , nesporno je utvrdila da je odredbama člana 2,10 i 11 navedenog Modela ugovora, između ostalog, definisana obaveza izvođača radova da ugovorene radove izvede u roku od 6 meseci, računajući od dana uvođenja u posao, kvalitetno u skladu sa svojom ponudom, važećim tehničkim propisima, građevinsko dozvolom, investiciono-tehničkom dokumentacijom i ugovorom o javnoj nabavci….

Po oceni Republičke komisije, razloge koje je naručilac naveo u predmetnoj Odluci o obustavi postupka, ne predstavljaju razloge koji su predviđeni odredbom Člana 147. Stav 1. tačka 3) ZJN, odnosno nisu okolnosti koje naručiocu nisu bile poznate ranije. U tom smislu naručilac nije imao osnova da shodno  odredbi Člana 147. Stav 1. tačka 3) ZJN obustavi predmetni postupak javne nabavke, pa je podneti zahtev za zaštitu prava ocenila kao osnovan i shodno odredbi Člana 226. Stav 4. tačka 1) ZJN  donela odluku  i naložila naručiocu da otkloni propuste konstatovane rešenjem, i da po prijemu istog ponovi fazu pregleda i stručne ocene ponuda u predmetnom postupku javne nabavke.

Nakon što izvrši pregled i stručnu ocenu  svih ponuda, naručilac je dužan da odbije sve neprihvatljive ponude, te da na pravilan i zakonit način okonča predmetni postupak javne nabavke, pri čemu je dužan da celokupnu izvršenu stručnu ocenu ponuda detaljno dokumentuje i obrazloži, a odluka koju bude doneo,  mora da bude detaljno obrazložena u skladu sa odredbom člana 146. stav 4. ZJN.

Dakle, tehnička greška, kako je generisana u ovom postupku, a koja se odnosi na tehnički i  stručni kapacitet, ne može biti razlog za obustavu postupka javne nabavke.

Detaljnije: Rešenje Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki br. 4-00-991/2020 od 11.12.2020

Autor teksta-Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

Obilazak lokacije, uslov za aktivnu legitimaciju?

Aktivna  legitimacija za podnošenje zahteva za zaštitu prava shodno Članu 211. Stav 1. ZZP,   zasniva se na postojanju interesa za dodelu određenog ugovora, odnosno okvirnog sporazuma, pa po tom osnovu proizlazi da zahtev za zaštitu prava može da podnese privredni subjekt, kandidat, odnosno ponuđač koji je imao ili ima interes za dodelu određenog ugovora, odnosno okvirnog sporazuma i koji ukazuje da je zbog postupanja  naručioca protivno odredbama ZJN  oštećen ili bi mogla da nastane šteta usled  dodele ugovora, odnosno okvirnog sporazuma protivno odredbama ovog zakona.

Polazeći od argumentacije naručioca koja je navedena u osporenom Rešenju kojim je odbačen Zahtev za zaštitu prava, a imajući u vidu činjenično stanje, utvrđeno je u konkretnom slučaju, da je zahtevom za zaštitu prava osporena sadržina konkursne dokumentacije. Republička komisija na osnovi iznetog, utvrdila je  da  naručilac  prilikom prethodne provere sadržine zahteva za zaštitu prava, a ispitujući ispunjenost  procesne pretpostavke iz člana 219 stav 1 tačka 3) ZJN, nije imao zakonskog osnova da podneti zahtev za zaštitu prava odbaci zbog nedostatka aktivne legitimacije.

Naime, naručilac  je podneti Zahtev za zaštitu prava odbacio sa obrazloženjem da je odredbama konkursne  dokumentacije propisano da je privredni subjekat dužan da izvrši obilazak lokacije kod naručioca  kako bi adekvatno pripremio ponudu vezanu za tačku 9.3. Tehničke specifikacije, kao i da je privredni subjekt dužan da u svojoj ponudi dostavi Potvrdu o obilasku lokacije koju će mu izdati naručilac, te da će ukoliko ne dostavi navedenu Potvrdu u ponudi, takva ponuda biti odbijena, pa kako podnosilac zahteva nije obišao lokaciju, ne poseduje potvrdu o obilasku lokacije, takva ponuda bi, imajući u vidu zahtev iz konkursne dokumentacije, bila odbijena, bez obzira na navode koji su istaknuti u Zahtevu za zaštitu prava.

 Dakle, na osnovu navedenog naručilac pogrešno temelji stav da podnosilac zahteva, u skladu sa odredbom  člana 211 stav 1 ZJN, nije aktivno legitimisan da osporava pravilnosti postupanja naručioca u predmetnom postupku javne nabavke, budući da navodno nema interes za dodelu ugovora u predmetnom postupku javne nabavke, jer ne poseduje Potvrdu o obilasku lokacije i ni na koji način zbog postupanja naručioca ne može biti oštećen.

Način na koji je naručilac postupio, u vezi sa pomenutim zahtevom iz konkursne dokumentacije koji se odnosi na obilazak lokacije, kako je utvrđeno u konkretnom slučaju, ispunjenost zahteva iz konkursne dokumentacije  koji se odnosi na obilazak lokacije pogrešno je cenio pre otvaranja ponuda. Dakle, naručilac je svoj stav zasnovao  na argumentaciji koja se odnosi na buduću fazu stručne ocene ponuda koja  u ovoj fazi postupka javne nabavke predstavlja buduću  neizvesnu okolnost. Imajući u vidu da ponude u ovom postupku nisu podnete,  po oceni Republičke komisije, naručilac je postupio protivno odredbi Člana 141. Stav 1. ZJN, kojim je propisano da se pregled, stručna ocena i rangiranje ponuda, odnosno prijava, vrši  na osnovu uslova i zahteva iz dokumentacije o nabavci i sačinjava izveštaj o postupku javne nabavke.

Republička komisija u rešenju konstatovala je, da naručilac nije pravilno postupio kad je, u skladu sa članom 219 stav 5 ZJN, odbacio predmetni zahtev za zaštitu prava zbog nedostatka aktivne legitimacije. Na bazi iznetog činjeničnog stanja, koje se odnosi na predmetni postupak javne nabavke,  utvrđeno je da je podneta žalba osnovana i da su se, donošenjem predmetnog rešenja. stekle  pretpostavke da naručilac  meritorno odlučuje o podnetom zahtevu za zaštitu prava.

Detaljnije:  u Rešenju Republičke komisije br. 4-00-1083/2020 od 17.12.2020 kojim je  usvojena žalba i poništeno rešenje naručioca

Autor teksta-Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

Stručna ocena ponuda mora biti detaljna i jasna

Naručilac donosi odluku o dodeli ugovora ako je u stručnoj oceni ponuda utvrđeno da su se stekli uslovi za dodelu ugovora. Odluka o dodeli ugovora mora da bude obrazložena i da sadrži naročito podatke iz izveštaja o postupku javne nabavke i uputstvo o pravnom sredstvu.

U konkretnom postupku javne nabavke utvrđeno je da,  u sadržini Odluke o dodeli ugovora nedostaje obrazloženje stručne ocene ponude. Polazeći od sadržine navoda u podnetom zahtevu za zaštitu prava i ukazivanja podnosioca zahteva za zaštitu prava istaknutim u Mišljenju istog dostavljenom povodom odgovora naručioca na podneti zahtev za zaštitu prava, utvrđeno je, da je obrazloženje naručioca da se javno kupalište  ne može izjednačiti sa radovima na javnom bazenu bez jasnih dokaza, odnosno da isto predstavlja subjektivan stav naručioca, a ne objektivnu ocenu ponude koju je naručilac dužan da utvrdi. Republička komisija za zaštitu prava konstatovala je da iz postupanja naručioca, ne proizlazi da je precizno i jasno naveo razloge zbog kojih je ponudu podnosioca zahteva ocenio kao neprihvatljivu, odnosno da nije obrazložio način  na koji je vrednovao dokaze koje je podnosilac zahteva dostavio u prilogu ispunjenosti predmetnog kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta.

Republička komisija za zaštitu prava, ukazala je da je, shodno odredbi Člana 145. Stav 2 tačka 5) ZJN, a u vezi sa Članom 146. Stav 4 ZJN, naručilac bio dužan da u Izveštaju o stručnoj oceni ponuda i u Odluci o dodeli ugovora detaljno i jasno izloži način na osnovu koga je sproveo stručnu ocenu primljenih  ponuda i kako je za ponudu podnosioca zahteva na osnovu raspoloživih dokaza utvrdio da je ista neprihvatljiva, tj, da podnosilac zahteva  ne ispunjava kriterijum za kvalitativni izbor privrednog subjekta u pogledu tehničkog i stručnog kapaciteta zahtevanog u okviru tačke 3.1.“Spisak izvedenih radova“, sobzirom na to da je kao uslov u delu navedenog kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta nesporno zahtevao radove na izgradnji otvorenog ili zatvorenog bazena, a u ponudi podnosioca zahteva su nesporno dostavljeni dokazi u vezi sa radovima na izgradnji otvorenog kupališta.

Republička komisija Rešenjem je usvojila podneti  Zahtev za zaštitu prava i delimično poništila postupak javne nabavke u delu stručne ocene ponuda, shodno Članu 226. Stav 4 ZJN, ukazujući naručiocu da je dužan da po prijemu rešenja, ponovi fazu stručne ocene ponuda, i tom prilikom da otkloni propuste koje je Republička komisija konstatovala u rešenju i da nakon pravilno sprovedene stručne ocene ponuda odbije neprihvatljive ponude, a prihvatljive ponude da rangira  i da na pravilan i zakonit način okonča postupak javne nabavke, pri čemu je u obavezi  da celokupnu stručnu ocenu ponuda  dokumentuje i detaljno obrazloži.

Postupanje naručioca na navedeni način, omogućiće naknadnu objektivnu proveru faze stručne ocene ponuda i utvrđivanje osnova za odlučivanje naručioca.

Detaljno: Rešenje Republičke komisije br. 4-00-34/2021 od 04.02.2021 godine

Autor teksta- Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

Nije dozvoljena dopuna Zahteva za zaštitu prava

U konkretnom postupku javne nabavke privredni subjekat je iskoristio zakonsko pravo utvrđeno članom 214. stav 2. ZJN podnošenjem zahteva za zaštitu prava, u skladu sa odredbama ZJN, u svrhu ostvarivanja cilja radi kojeg je to pravo priznato.

Nakon prijema predmetnog zahteva za zaštitu prava naručilac je, u ovom postupku javne nabavke, preduzimao radnje, koje nisu dozvoljene sa stanovišta Člana 216. Stav 1 ZJN, po kome podnošenje zahteva za zaštitu prava zadržava nastavak postupka javne nabavke od strane naručioca do okončanja postupka, osim u slučaju pregovaračkog postupka. Radnje koje je naručilac preduzimao u predmetnom postupku javne nabavke, nakon podnošenja zahteva za zaštitu prava uključuju nedozvoljeno produženje roka za podnošenje ponuda i pozivanje podnosioca da izvrši dopunu podnetog zahteva za zaštitu prava u roku od tri radna dana od dana prijema poziva.

 U svom odgovoru na podneti zahtev, naručilac se uglavnom izjasnio na navode iz zakonom nedozvoljene dopune zahteva za zaštitu prava koja nije učinjena u zakonom propisanom roku za podnošenje zahteva za zaštitu prava.

Republička komisija u postupku zaštite prava utvrdila je, da je naručilac postupio suprotno odredbi člana 216 stav 1 ZJN, jer nije zaustavio aktivnosti nakon podnetog zahteva za zaštitu prava, jer u konkretnom slučaju podnesak / dopuna koju je podnosilac zahteva dostavio nakon što je istekao rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iz člana 214. stav 2. ZJN, ne predstavlja u smislu člana 214 stav 5 ZJN, dopuštenu dopunu zahteva za zaštitu prava.

Dakle, naručilac je postupio suprotno odredbi 216 stav 1 kojom je propisano da podnošenje zahteva za zaštitu prava zadržava nastavak postupka javne nabavke od strane naručioca do okončanja postupka zaštite prava.

U konkretnom slučaju Republička komisija je na osnovu odredbe 226. Stav 1. tačka 1) ZJN  donela odluku i rešenjem usvojila zahtev za zaštitu prava kao osnovan i delimično poništila postupak javne  nabavke i naložila naručiocu da nakon prijema rešenja nastavi sprovođenje predmetnog  postupka javne nabavke i u svemu postupa u skladu sa odredbama ZJN, što uključuje i objavljivanje izmena konkursne dokumentacije i određivanje novog roka za podnošenje ponuda.

Detaljnije: u Rešenju  Republičke komisije za zaštitu prava br 4-00-1018/2020 od 11.12.2020. koje je javno dostupno na portalu Kancelarije za javne nabavke.

Autor teksta- Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

Podela nabavke u partije

Naručiocu zakon omogućava da predmet javne nabavke, u konkretnom postupku može oblikovati u više partija.

Predmet javne nabavke naručilac određuje tako da predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu.

Naručilac posebnim aktom bliže uređuje način planiranja i sprovođenja  postupka javne nabavke i u tom smislu  uređuje u kojim slučajevima će i koje javne nabavke oblikovati u više partija.

Oblikovanje predmeta javne nabavke u više partija naručilac vrši, na osnovu objektivnih kriterijuma (prema vrsti, količini, svojstvima, nameni, mestu ili vremenu izvršenja i sl.), pri čemu određuje predmet i obim svake pojedine partije.

U cilju podsticaja konkurenciji naručilac  uzima u obzir mogućnost učešća malih i srednjih preduzeća u postupku javne nabavke uvek kada je to opravdano.

Naručilac određuje procenjenu vrednost svake partije, kao i ukupnu procenjenu vrednost svih partija u konkretnom postupku javne nabavke za period na koji se zaključuje ugovor.

Ako je zbir vrednosti svih partija u konkretnom postupku javne nabavke jednak ili veći od iznosa pragova definisanih članom 27 Zakona, naručilac ne može da izbegne primenu Zakon za partije čije su procenjene vrednosti ispod utvrđenog praga. Izuzetno, naručilac ne mora da primenjuje odredbe Zakona na nabavku jedne ili više partija ako je pojedinačna procenjena vrednost konkretne partije manja od 300.000 dinara za dobra ili usluge, odnosno manja od 500.000 dinara za radove i ako ukupna procenjena vrednost svih tih partija nije veća od praga utvrđenog u članu 27. stav 1 Zakona, odnosno od 1.000.000 dinara ako su predmet nabavke dobra ili usluge i 3.000.000 dinara ako su predmet nabavke radovi. 

Ukoliko je procenjena vrednost javne nabavke jednaka ili veća od iznosa evropskih pragova, prilikom određivanja predmeta nabavke naručilac mora da razmotri prikladnost oblikovanja predmeta javne nabavke u više partija. Ukoliko naručilac konstatuje da nije prikladno oblikovati predmet javne nabavke u više partija, u izveštaju o postupku javne nabavke navodi razloge iz kojih predmet javne nabavke nije oblikovan u više partija. Navedene zakonske odredbe u našim uslovima imaće veoma ograničenu, minornu primenu, obzirom na visinu objavljenih evropskih pragova koji u 2020 godini,  za javne naručioce: republičke organe- za dobra / usluge iznosi 16.336.267 dinara, a za organe pokrajinske uprave i za organe lokalne uprave- za dobra / usluge iznosi 25.150.799 dinara, za sektorske naručioce- za nabavku dobara / usluga iznose 50.301.599 dinara, a za sve javne i sektorske naručioce- za radove evropski prag iznosi 628.769.985 dinara.

U postupcima javnih nabavki koje su oblikovane u više partija naručilac dodeljuje ugovor po svakoj partiji.

Po svakoj partiji, naručilac definiše kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta i kriterijum za dodelu ugovora.

Kriterijumi za dodelu ugovora moraju biti opisani i vrednovani, ne smeju biti diskriminatorski, moraju da budu povezani sa predmetom ugovora o javnoj nabavci, moraju da omoguće efektivnu konkurenciju, i da budu naknadno objektivno proverivi.

Naručilac je dužan da u javnom pozivu, pozivu za podnošenje prijava ili pozivu za podnošenje ponude, odnosno pregovaranje u slučaju sistema kvalifikacije, odredi da li ponude mogu da se podnesu za jednu, više ili za sve partije.

Naručilac može da ograniči broj partija koje mogu da se dodele jednom ponuđaču i u slučaju kada je dopušteno podnošenje ponuda za nekoliko partija ili za sve partije ako je maksimalan broj partija po ponuđaču naveden u javnom pozivu, pozivu za podnošenje prijava ili pozivu za podnošenje ponude, odnosno pregovaranje u slučaju sistema kvalifikacije. Navedena mogućnost ne obavezuje naručioca.

U slučaju da naručilac ograniči broj partija koje dodeljuje jednom ponuđaču,  navodi u dokumentaciji o nabavci objektivne i nediskriminatorske kriterijume ili pravila koja namerava da primeni prilikom odlučivanja o dodeli ugovora za partije u slučaju kada bi primena kriterijuma za dodelu ugovora dovela do toga da se jednom ponuđaču dodeli više partija od maksimalnog broja koji je naručilac odredio.

Ako naručilac u konkursnoj dokumentaciji nije ograničio broj partija koje može da dodeli jednom ponuđaču i nije odredio pravila koja namerava da primeni prilikom odlučivanja o dodeli ugovora, pri stručnoj oceni ponuda ne može da ograniči broj dodeljenih ugovora jednom ponuđaču.

Imajući u vidu da je podela javne nabavke u partije mogućnost a ne obaveza naručioca, preporučujemo naručiocu da u svom posebnom aktu  (član 49 stav 2 Zakona) bliže uredi postupanja za koja se opredelio u postupcima javnih nabavki koje će deliti u partije.

Samo u posebnom aktu naručioca jasno propisano postupanje ako  se uredi zakonom data mogućnost, sprečavaju se eventualne nenamerne greške i štete koje mogu nastati u praksi, kako kod naručioca, tako i kod  privrednih subjekata usled ograničavanja konkurencije.

Postupak javne nabavke sprovodi komisija za javnu nabavku ili po odluci naručioca lice koje je naručilac odredio za javne nabavke procenjene vrednosti koja ne prelazi iznos od 3.000.000 dinara. Kako se komisija za javnu nabavku i lice koje je naručilac odredio staraju se o zakonitosti sprovođenja postupka javne nabavke to je u njihovom interesu da se posebnim aktom naručioca bliže uredi ova oblast.

Autor teksta- Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

KAKO UČESTVOVATI U POSTUPKU NA KOJI SE ZJN NE PRIMENJUJE

Odredbama novog Zakona o javnim nabavkama propisano je da se zakon ne primenjuje na nabavke čija je procenjena vrednost manja:

• od 1.000.000  dinara, za nabavku dobara i usluga, odnosno 3.000.000 dinara za nabavku radova

i da se na ove nabavke, primenjuju načela novog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne javne nabavke.

Kako su se vrednosti za nabavke do kojih naručilac nije dužan da primenjuje ZJN značajno povećale i promenile, u praksi od stane ponuđača, sve češće se javljaju pitanja:  „Kako da učestvujem u ovakvim nabavkama i da li naručilac ima obavezu da nam prosledi poziv?“  

„ Zar nije  ograničena  transparentnost postupaka nabavki na koje se zakon ne primenjuje?“

Savet naših konsultanata svim ponuđačima je da se naručiocu obrate sa Pismom o zainteresovanosti u kome bi obavestili naručioca da su zainteresovani za određenu nabavku predmeta usluga ili radova koji su predmet njihove  ponude, i da očekuju da im naručilac uputi Poziv za podnošenje ponuda ukoliko  bude iskazao potrebu za dobrima, uslugama ili radovima koji su predmet njihove ponude.  

Ako naručilac ne dostavi poziv za podnošenje ponuda, ponuđaču koji ga je prethodno  obavestio da je zainteresovano lice, povrediće načelo transparentnosti.

Za konkretne pojedinosti vezane za postupanje očekujemo Vašpoziv.

Vaši konsultanti.

ZAKLjUČENjE UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI PO NOVOM ZAKONU

Ugovor o javnoj nabavci  je rezultat uspešno realizovanog postupka javne nabavke. Naručilac je dužan da ugovor o javnoj nabavci dostavi ponuđaču na potpisivanje u roku od deset dana od dana isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava.

Zakonom nije propisana dužnost ponuđača i rok u kome mora da vrati naručiocu potpisan ugovor. Ova  nedorečenost u Zakonu, nameće obavezu naručiocu da u propratnom dopisu, koji dostavlja ponuđaču uz ugovor, navede rok u kome je ponuđač dužan da vrati naručiocu potpisan ugovor ili da pristupi potpisivanju ugovora kod naručioca uz navođenje posledice propuštanja.

Propuštanje ponuđača da, u zadatom roku, vrati naručiocu potpisan ugovor ili ne pristupi potpisivanju ugovora i/ili ne potpiše isti, smatra se da je ponuđač odbio da zaključi ugovor. U tom slučaju se stiče uslov da naručilac zaključi ugovor sa sledećim najpovoljnijim ponuđačem, nakon što izvrši ponovnu stručnu ocenu ponuda i donese odluku o dodeli ugovora, a sve u skladu sa uslovima određenim u dokumentaciji o nabavci i izabranom ponudom.

Isti postupak se primenjuje i u slučaju zaključivanja okvirnog sporazuma.

Autor teksta-Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

„EKONOMIČNA“ OBUSTAVA POSTUPKA

Stručna ocena ponuda…. Podnete su tri ponude. Ponuda jednog ponuđača prihvatljiva, ponude dva ponuđača neprihvatljive. Komisija naručioca imenovana za javnu nabavku ima problem. Ni posle višemesečne ocene ponuda komisija nije mogla da pronađe nedostatke u ponudi ponuđača koji je podneo prihvatljivu ponudu. 

Namera  je da ponuđaču ne dodele ugovor zato što je u tom postupku podneo osnovani zahtev za zaštitu prava.  Donose odluku da je najbolje obustaviti postupak ali se postavlja pitanje kako? Šta je razlog obustave postupka? Ponuda je prihvatljiva, uslovi za dodelu ugovora postoje, nije prestala objektivna potreba za javnom nabavkom, započeti postupak se može okončati, nema objektivnih i dokazivih razloga za obustavu postupku. 

Kao da je bitno da razlog za obustavu postupka ima opravdanje u zakonu, ko još o tome brine? Za komisiju je dovoljno da navede neki razlog i da se pozove na član zakona bez obzira što razlog nije u skladu sa zakonom. Komisija naručioca, onog istog naručioca koji u 99% slučajeva u postupcima javnih nabavki dobija po jednu ponudu po postupku koja je svega nekoliko stotine dinara ispod procenjene vrednosti javne nabavke,  odlučuje da u ovom postupku pažnju posveti načelu ekonomičnosti i efikasnosti postupka. Pronalazi dokumentaciju iz prethodnog postupka javne nabavke koju je naručilac sproveo pre dve godine i to onu istu dokumentaciju koju nije mogao da pronađe i dostavi ponuđaču na uvid i kopiranje, i vrši upoređivanje ponuđene  cene iz prethodnog postupka javne nabavke  i cene iz konkretnog postupka javne nabavke.

Komisija je pronašla razlog za odbijanje ponude kao neprihvatljive. Ponuđene cene iz prethodnog postupka javne nabavke su znatno niže od ponuđenih cena u konkretnom postupku javne nabavke. Nije ekonomično i efikasno dodeliti mu ugovor i ako je ponuđač ponudio cenu ispod procenjene vrednosti javne nabavke, koju je naručilac formirao u skladu sa zakonom, na osnovu  trenutnog stanja na tržištu. Prethodna nabavka je sprovedena pre dve godine uslovi na tržištu su se promenili, cena materijala, radne snage i dr.  Ko još brine za profit ponuđača? Ne zanima naručioca poslovna politika ponuđača i dobit koju će ostvariti ovim poslom. Naručilac je jedan od najvećih naručilaca u zemlji, značajan za Republiku Srbiju, a ponuđač kao da zaboravlja to. To što naručilac posluje sa gubitkom i ne posluje ekonomično i efikasno je nebitno, bitno je da je ponuda ponuđača koja je prihvatljiva i ispod procenjene vrednost javne nabavke u suprotnosti sa načelom ekonomičnosti i efikasnosti postupka jer je podneo ponudu čije jedinične cene po svim pozicijama znatno odstupaju od uporedive jedinične cene iz prethodnog postupka i da takva ponuda ograničava prava i dužnosti naručioca. Da li komisija naručioca treba da bude za ovakvu odluku nagrađena, pohvaljena od strane odgovornog lica za poslušnost i dosetljivost?

Ponuđač je posle ove odluke da je njegova ponuda neprihvatljiva  obogatio svoju praksu iz javnih nabavki priznajući da prvi put vidi ovakav razlog za odbijanje ponude kao neprihvatljive. Ostavio je zadatak komisiji naručioca da dok se okonča još jedan postupak zaštite prava osmisli bolji razlog za odbijanje ponude kao neprihvatljive i predložio da nadležni organi procene ko je veći poštovalac načela ekonomičnosti i efikasnosti, on ili naručilac?

IZVOR: arhiva ponuđača  i *Odluka o obustavi postupka javno dostupna na Portalu javnih nabavki.

Autor teksta- Stanica Radović, konsultant za javne nabavke, dipl.pravnik

Naručilac ne može da bude strana u upravnom sporu?

Upravni spor se može pokrenuti protiv odluka Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u roku od 30 dana od dana prijema odluke. Upravni spor može se pokrenuti i kada Republička komisija nije donela i dostavila odluku u rokovima predviđenim Zakonom o javnim nabavkama.

Postavlja se pitanje ko može pokrenuti, upravni spor odnosno ko ima aktivnu legitimaciju za pokretanje upravnog spora? Tužilac svakako može biti ponuđač, kao i sve druge stranke iz postupka zaštite prava (između ostalih i Uprava za javne nabavke, Državna revizorska institucija, javni pravobranilac  zatim nadležni javni tužilac i nadležno javno pravobranilaštvo kako je određeno čl. 11. Zakona o upravnim sporovima “Sl. glasnik RS”, br. 111/2009). Upravni sud je zauzeo stav da naručilac nije aktivno legitimisan na pokretanje upravnog spora. U rešenjima kojima je odbačena tužba naručioca zbog nedostatka aktivne legitimacije, sud je zauzeo stav da naručilac ne može biti tužilac u upravnom sporu iz razloga što je članom 11. Zakona o upravnim sporovima, propisano da tužilac u upravnom sporu može biti fizičko, pravno ili drugo lice, ako smatra da mu je upravnim aktom povređeno neko pravo ili na zakonu zasnovan interes, kao i da državni organ, organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, organizacija, deo privrednog društva sa ograničenom odgovornošću u pravnom prometu, naselje, grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica, mogu pokrenuti upravni spor ako mogu da budu nosioci prava i obaveza o kojima se rešavalo u upravnom postupku.

Prema oceni  suda, organ vlasti koji rešava po podnetom zahtevu za zaštitu prava  protiv čije odluke je dozvoljeno izjavljivanje žalbe, ima procesni položaj prvostepenog upravnog organa, pa u toj, istoj, stvari nema pravni interes za podnošenje tužbe protiv osporenog rešenja. Ovo svakako predstavlja stvar tumačenja, te ovakav stav verovatno proističe iz toga da je naručilac već postupao po zahtevu, prethodno ispitujući zahtev za zaštitu prava.

Na osnovu odredaba Zakona o javnim nabavkama naručilac ima položaj prvostepenog organa u samo u slučaju kada rešenjem usvaja zahtev za zaštitu prava (član 153. stav 1. tačka 1. Zakona), ali isto tako naručilac nema položaj prvostepenog organa u slučaju kada dostavlja odgovor na zahtev za zaštitu prava i kompletnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke Republičkoj komisiji, koja će odlučiti o zahtevu za zaštitu prava (član 153. stav 1. tačka 2. navedenog Zakona), tj. tada Republička komisija ima položaj prvostepenog organa, jer zaista odlučuje o zahtevu. Republička komisija kao organ koji odlučuje o zahtevu za zaštitu prava nije nosilac prava i obaveza o kojima se rešavalo u upravnom postupku. Nosilac prava i obaveza iz ugovora o javnoj nabavci je naručilac i rešenjem Republičke komisije  može biti obavezan da ponudu određenog ponuđača oceni kao prihvatljivu, što može da ima i za posledicu i zaključenje ugovora koji nije povoljan za naručioca ili može biti obavezan da izmeni konkursnu dokumentaciju na način da njegova prava u postupku javne nabavke nisu zaštićena i da u realizaciji ugovora trpi štetne posledice.

Protiv rešenja Upravnog suda kojim je odbačena tužba naručioca zbog nedostatka aktivne legitimacije, naručioci mogu da izjave prigovor posebnom veću Upravnog suda u roku od 8 dana od dana prijema rešenja.   U cilju zaštite svojih prava i interesa naše mišljenje je da naručioci treba da podnesu prigovor posebnom veću Upravnog suda zbog pogrešnog i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Kao nosiocima prava i obaveza iz ugovora o javnoj nabavci, Zakon o upravnim sporovima daje im status tužioca i ovakvim stavom Upravnog suda onemogućena im je zaštita osnovnih prava, odnosno ocena zakonitosti upravnog akta pred nadležnim sudom.

Autor teksta- Stanica Radović, konsultant za javne nabavke, dipl.pravnik

Objavljen novi zakon o javnim nabavkama i predlog dopune zakona

Novi zakon o javnim nabavkama objavljen je u Službenom glasniku Republike Srbije broj 91/19 od 24.12.2019.godine.

Zakon stupa na snagu (počinje da se primenjuje) osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, odnosno 1. januara 2020. godine, a u primeni je od 1. jula 2020. godine.

Ovim zakonom uređuju se pravila postupaka javnih nabavki koje sprovode naručioci u slučajevima određenim ovim zakonom, radi zaključenja ugovora o javnoj nabavci dobara, usluga ili radova.

Jedna od novina novog Zakona je izjava o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta (pojam koji zamenjuje uslove za učešče u postupku javne abavke) koju potpisuje ponuđač i u kojoj formalno potvrđuje da ponuđač ispunjava sve kriterijume i da nema osnova koji bi ga isključili iz postupka javne nabavke, uvode se novi postupci javnih nabavki i prelaz na elektronske javne nabavke. Uvedena su i nova izuzeća od primene zakona o javnim nabavkama.

Novim zakonom uređuju se i poslovi i oblik organizovanja Kancelarije za javne nabavke koja zemenjuje Upravu za javne nabavke, nadležnost i uređenje rada Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, te postupak zaštite prava u postupcima javnih nabavki i drugim slučajevima u skladu sa zakonom i druga pitanja od značaja za javne nabavke.

Danom početka primene novog zakona prestaje da važi Zakon o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS”, br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015) i podzakonski akti doneti na osnovu tog zakona.

Početkom primene novog zakona, tj. 1. jula 2020. godine prestaju da važe i odredbe Zakona o prekršajima („Sl. RS”, br. 65/2013, 13/2016 i 98/2016–US), u vezi nadležnosti Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u vezi vođenja prekršajnih postupaka, te će sve prekršajne postupke ubuduće voditi sudovi. S tim u vezi su i direktne izmene Zakona o prekršajima, koje istovremeno počinju da se primenjuju, a kojem je propisana zabrana učestvovanja u postupcima javnih nabavki, kao mera, koju sud može izreći u prekršajnom postupku.

Tekst novog zakona u celini možete pogledati na sledećem linku.

28. januara 2020. godine objavljen je i Predlog Zakona o dopuni Zakona o javnim nabavkama. Za usluge razvoja računarskog programa, savetodavne usluge, arhitektonske, inženjerske usluge, usluge prevodioca, ekonomski najpovoljnija ponuda ne može se odrediti samo na osnovu najniže ponuđene cene.

Predlog Zakona o dopuni Zakona o javnim nabavkama pogledajte na sledećem linku.

Autor teksta- Jasmina Marković, konsultant za javne nabavke, dipl.pravnik